Novosadska stvarnost

Ako imate utisak da ovaj post štrči iz dosadašnje koncepcije mog bloga, ne treba da se čudite – to govori o promenama koje će koncepcija pretrpeti, kao što je i autorka (tj. ja) promenila delimično svoja interesovanja. Radi se o jednoj novoj svesti šta stvarnost jeste, a umetnost je objektivno gledano jedan jako mali njen deo, ili obrnuto, ako smatrate da je sve umetnost, kao npr. umetnost življenja, onda treba da se zapitamo zašto je život toliko lišen svoje suštine. Ja ne verujem da i jedan istinski human čovek koji se zalaže za oplemenjenje kroz umetnost i kulturu, može da ostane ravnodušan prema ovome. Nije mi cilj da se zgadite, već da se pokrenete. Ja isto ne bih verovala (iskreno, nisam nikad ni razmišljala o tome) da ovakav horor zaista postoji da nisam videla.

„Od gospodje Monike Brukner,juce sam dobila ove slike.Monika je ovo slikala u Kacu,selu u blizini Novog Sada.Ovo je deponija na koju se ostavljaju lesevi zivotinja.Da li su ovo lesevi iz novosadske kafilerije?Najverovatnije.Odakle god da su,ovo je slika Srbije.Pogledajte ove slike iako ih je tesko pogledati,ovo je nasa realnost.Da li su ove zivotinje ovo zasluzile?Ove zivotinje su nekada verovatno verovale ljudima,koji su im ovo ucinili.Da li mozete da zamislite kroz kakve muke su ove zivotinje prosle?Mislim da je vreme da se drustva i ljubitelji konacno prestanu prepucavati i da zaista svi zajedno treba da ucinimo nesto da bi ovo prestalo,jer zivotinje u Srbiji pate… „