žrtva jednog ludaka

Novosadska stvarnost

Posted in comedia del arte apsurda, gradovi i himere, I need a friend to make me happy by lusija on 28 новембар, 2007

Ako imate utisak da ovaj post štrči iz dosadašnje koncepcije mog bloga, ne treba da se čudite – to govori o promenama koje će koncepcija pretrpeti, kao što je i autorka (tj. ja) promenila delimično svoja interesovanja. Radi se o jednoj novoj svesti šta stvarnost jeste, a umetnost je objektivno gledano jedan jako mali njen deo, ili obrnuto, ako smatrate da je sve umetnost, kao npr. umetnost življenja, onda treba da se zapitamo zašto je život toliko lišen svoje suštine. Ja ne verujem da i jedan istinski human čovek koji se zalaže za oplemenjenje kroz umetnost i kulturu, može da ostane ravnodušan prema ovome. Nije mi cilj da se zgadite, već da se pokrenete. Ja isto ne bih verovala (iskreno, nisam nikad ni razmišljala o tome) da ovakav horor zaista postoji da nisam videla.

Od gospodje Monike Brukner,juce sam dobila ove slike.Monika je ovo slikala u Kacu,selu u blizini Novog Sada.Ovo je deponija na koju se ostavljaju lesevi zivotinja.Da li su ovo lesevi iz novosadske kafilerije?Najverovatnije.Odakle god da su,ovo je slika Srbije.Pogledajte ove slike iako ih je tesko pogledati,ovo je nasa realnost.Da li su ove zivotinje ovo zasluzile?Ove zivotinje su nekada verovatno verovale ljudima,koji su im ovo ucinili.Da li mozete da zamislite kroz kakve muke su ove zivotinje prosle?Mislim da je vreme da se drustva i ljubitelji konacno prestanu prepucavati i da zaista svi zajedno treba da ucinimo nesto da bi ovo prestalo,jer zivotinje u Srbiji pate…

novosadska deponija-I

novosadska deponija-II

novosadska deponija-III

Advertisements

8 реаговања

Subscribe to comments with RSS.

  1. etotako said, on 28 новембар, 2007 at 7:10 pm

    Jezivo!

  2. lusija said, on 28 новембар, 2007 at 7:35 pm

    to je i više nego jezivo. taj užas se ne može ni izraziti!

  3. karver07 said, on 28 новембар, 2007 at 10:21 pm

    „zašto je život toliko lišen svoje suštine“ Zato shto smo ga doveli do lishvanje svih vrednosti, a vrednosti, ne neke, vec odredjene i jasne, postoje.

  4. darkophoto said, on 29 новембар, 2007 at 9:42 pm

    Gadno, nema šta.
    Ovo je možda i deponija na koju se odlažu pregažene ili nesrećno nastradale životinje, ali bilo kako bilo, morale bi valjda da se sahrane sa malo više dostojanstva, a ne tako na gomilu pa nek trunu.

  5. lusija said, on 30 новембар, 2007 at 12:23 pm

    verovatno tu odlažu nesrećno nastradale životinje, ali ne verujem da one koje uspavaju (koje uhvate na ulici) odlažu negde drugde. stvarno ne očekujem da se svakoj životinji napravi spomenik, već samo da se iskopa jedna velika rupa, položi izvestan broj životinja i onda da se zakopaju.
    nije to samo zbog životinja, već iz zbog ljudi – ovo je ekološka katastrofa!
    osim toga, primetila sam da ovde ljudima izgleda ne smetaju deponije, ma kakve one bile, ili oni koji su odgovorni za to sasvim ignorišu ako se neko žali. Na primer, kada se ulazi u Suboticu vozom, kilometrima smrdi ona njihova deponija, što je čist izraz nekulture življenja, i šta? Nikom ništa.

  6. darkophoto said, on 30 новембар, 2007 at 2:30 pm

    ja sam mislio da su kafilerije zatvorene, zabranjene ili tako nešto. U svakom slučaju bi ih trebalo zakopati. Pošalji ovaj link ili original novinama (elektronskim i štampanim), možda neko odluči da objavi ili istraži dalje.

  7. Sasha said, on 5 децембар, 2007 at 4:23 am

    dzizus tek sad ovo vidim!!!! stravicno

    i jeste slika nase stvarnosti, ne moze biti slikovitije… kako sa izbeglicama, tako sa kerovima, tako sa zaostalom decom, tako sa celim narodom

  8. lusija said, on 5 децембар, 2007 at 10:23 am

    da,i da sve bude gore, pričam ja to tako roditeljima i zalažem se za prava životinja, i onda mi ćale ispriča kako je čitao u novinama da se neka porodica koja nije imala gde da živi, naselila u katakombama između Tvrđave i Dunava i pošto nisu imali čim da se greju, palili su neke krpe, i onda su i žene i dvoje dece tu nastradali!
    to je tek strašno! dok se gradska vlast hvali svojim projektima za socijalnu pomoć (kad se sve sabere, to bude pomoć za stotinak ljudi ili nešto malo više), dotle narodna kuhinja nema ni hleb da da ljudima uz ručak, a o broju beskućnika i da ne govorim. i ne samo to, ovde ima izvestan broj građana koji se obogatio ili koji je imao sreće da se zaposli u dobrim firmama (što je sasvim legitimno), i vremenom provedenim u ušuškanosti, oni doživlajvaju potpunu amneziju, a i vid im slabi, i onda oni, koji bi mogli da pomognu, prosto ne znaju da je nekom pomoć potrebna i još misle da ako neko ne radi i nema da je sam kriv zato što je lenj, a ovde jedna jadna baka (u komšiluku) koja ima tako mizernu penziju da teško da ima i sama šta da jede, pretura po kontejnerima da bi nahranila mačke!
    to je, naravno, ekstreman primer, ali…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: