žrtva jednog ludaka

Palačinke i kult Sunca

Posted in Uncategorized by lusija on 28 фебруар, 2007

Pošto ne volim zimu, a ona baš neće da ode, odlučila sam da se stvari preuzmem u svoje ruke. Lepo sam napravila palačinke i sad, dok mi dragi muž uživa i oblizuje se, ja mogu da blogujem i da čekam Sunce.

Naime, u slovenskim paganskim ritualima palačinke su imale svoje posebno mesto. Zbog svog okruglog oblika one su simbolizovale Sunce, pa su se pripremale na kraju zime kako bi, po principima imitativne magije, dozvale i proslavile rađanje novog, mladog Sunca. Ova tradicija je primljena i od strane hrišćanske crkve, pa se u Rusiji i do danas zadržala.

Eto, opet jedan spoj lepog i korisnog. Muž zadovoljan, a ako sutra bude sunčano, to nije zato što je vetar odneo oblake, već zbog mojih palačinki.

Advertisements

Evolucija ili lično iskustvo

Posted in wings of desire by lusija on 27 фебруар, 2007

Evo jednog teksta za mog,i druge, muževe 🙂

o_sexu

Najnovije istraživanje američkih naučnika pokazalo je da muškarci često pogrešno procenjuju svakodnevno ponašanje žena kao znak seksualne zainteresovanosti. Izgleda da je ta pojava povezana s oblikom psihološke samoprojekcije, tvrdi Robin Lebef, sa Prinstona. Muškarci pomisle: „Kad se nasmešim ženi to pokazuje da sam zainteresovan za seks. Ako se i ona meni smeška očigledno je da mi šalje istu poruku”, navodi Robin Lebef, psiholog.

Najprihvaćenija teorija o tome zašto muškarci precenjuju seksualni interes žena zasniva se na evoluciji u kojoj muškarci neprekidno vode računa da svoje prilike za produžetak vrste ne propuštaju…

Ceo tekst: www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=17643

Festival poezije u Zaječaru

Posted in Uncategorized by lusija on 23 фебруар, 2007

Pesnici čije radove odabere Stručni žiri Festivala stiču pravo učešća na
22. Festivalu mladih pesnika „Dani poezije“ koji će biti održan od
24. 05. do 27. 05. u Zaječaru, izbor iz njihove poezije biće objavljen u posebnom separatu Balkanskog književnog glasnika ( www.glasnik.org ), a
laureat festivala stiče pravo na objavljivanje knjige.

Konkurs je otvoren do 01. 04. 2007.

Ciklus od deset neobjavljenih pesama, potpisan šifrom, (rešenje šifre, u posebnoj koverti, dostaviti sa prijavom), umnožen u četiri primerka, potrebno je poslati na adresu:

Dom omladine Zaječar
Poštanski fah 57
19000 Zaječar, Srbija, sa naznakom „Za Festival“.

Rukopisi se ne vraćaju.

Samosvest snevača

Posted in poesis i noesis by lusija on 22 фебруар, 2007

samosvest_snevača

„Budan ja kradem ono što oni sanjaju.“
B. Miljković

Maske i ples u klasičnom pozorištu jugoistočne Azije

Posted in poesis i noesis by lusija on 21 фебруар, 2007

Prekjuče je u Kulturnom centru u Novom Sadu bilo predstavljanje knjige Juke O. Mietinen o klasičnom pozorištu jugoistočne Azije. Nažalost nisam bila tako da mogu samo da citiram deo knjige koji sam našla, a čini mi se zanimljivim upravo zbog toga što se bavi temom koja je kod nas malo poznata.

poema

„Veličanstvena, hladna lepota tajlandskog kon teatra sa maskama, pokreti burmanskih plesača koji su nalik na lutke i meka, meditativna elegancija plesne drame sa Jave vajang vong vrhunski su primeri klasične pozorišne umetnosti jugoistočne Azije. Pozorišne tradicije ovog dela Azije se po svojoj veličanstvenosti i stepenu stilizacije mogu uporediti sa vrhunskim pozorišnim žanrovima drugih zemalja, kao što su evropska opera ili balet, japanski kabuki i indijski katakali. Sve ove forme koriste priče koje su publici dobro poznate, prefinjenu muziku, estetiku i originalne tehnike scenskog izvodenja.

Pozorišni stil, kristalisan u klasičnu formu, predstavlja veoma osetljivu i složenu celinu. On zahteva blisku saradnju onih koji se bave različitim umetničkim formama, kao i neprekinutu tradiciju koja se prenosi s kolena na koleno. On neminovno ilustruje istoriju i ideale kulture iz koje je potekao. Za teatar se često kaže da je „živa istorija“, a to je posebno tačno u jugoistočnoj Aziji. Mnoge priče pretočene u pozorišne forme nastale su u Indiji pre više od dve hiljade godina, što nesumnjivo govori o značaju indijske kulture u ovom delu Azije. Neke od ritualnih karakteristika pozorišnih predstava odraz su drevnih animističkih verovanja iz davne prošlosti, a predstave čak i danas često imaju duboko spiritualno i simboličko značenje, kako za izvođace tako i za njihovu publiku.

Pored toga, sofisticiran dvorski kulturni život u jugoistocnoj Aziji veoma je uticao na razvoj pozorišta. Pod pokroviteljstvom dvora tradicije su postajale prefinjenije, a stroga dvorska pravila ponašanja diktirala su estetike pozorišnih stilova. Vizuelni elementi klasičnih pozorišnih žanrova neraskidivo su povezani sa estetskim principima koji su dominirali u pojedinim kulturama. Kostime nastale po ugledu na drevnu dvorsku odeždu, stilizovane poze i pokrete plesača, i kao i dekorativne maske, tako rasprostranjene u teatru jugoistočne Azije, još uvek možemo prepoznati na elegantnim bistama i slikama po hramovima i palatama…“

„Klasično pozorište jugoistočne Azije“ Juka O. Mietinen

Ono što je meni posebno zanimljivo je to da se uticaj klasičnog pozorišta još uvek može videti u (jugo)istočno azijskim filmovima, u kojima su zadržni elementi plesa, često i kostimi (čak i u komercijalnim filmovima kao što je Kuća letećih bodeža), kao i utisak sakralnosti, i u filmovima poput Poeme (The Bow) čija je radnja smeštena u sadašnje vreme.

p.s. slika ima vrlo malo veze sa celim tekstom, inače je iz Poeme, ali je meni prelepa, pa nisam mogla da izdržim da je ne stavim 🙂

Naivno slikarstvo u Briselu

Posted in poesis i noesis by lusija on 20 фебруар, 2007

Slika Dese Petrov Morar

Evropski komesar za obrazovanje i kulturu Jan Figel otvoriće večeras u 18 sati, u sedištu Evropske komisije, u zgradi Berlimon, izložbu naivnog slikarstva Srbije. Izložbu organizuje Galerija Babka, a do 7. marta svetu će se predstaviti 40 umetnika iz Kovačice i iz drugih delova Srbije sa više od 70 slika. Osmišljena je i veb-prezentacija koja sadrži podatke o slikarima, njihovim delima, kao i informacije o samoj izložbi.

Ceo tekst>>http://politika.co.yu/detaljno.php?nid=20257&lang=2

Čije prezime uzeti?

Posted in comedia del arte apsurda by lusija on 20 фебруар, 2007

Danas sam bila na nekom rođendanu (totalno nevažan podatak) i poveo se razgovor o tome čije prezime uzeti. Bilo je tu raznih glasova, ali ono što me je iznenadilo je da se većina naših dragih (budućih) muževa saglasila sa tim da bi uzeli ženino prezime ako je ona poslednji izdanak dične loze, a oni to nisu. Negde napredujemo!

Zanimljivo je to pitanje matrijarhata i(li) patrijarhata, a moje lično mišljenje je da su prezimena tu samo da bi smanjila zbrku i totalnu pometnju, pa bi tako mogla da se zovem i Lusija Drvo ili kao mi je predloženo – po mom dragom mužu – Lusija O’Pitchena (pa makar to bilo i preuzimanje dela mužavljevog identiteta).

Međutim, izgleda da to ipak nije tako naivno pitanje i da u sebe itekako uključuje preispitivanje kulturnih obrazaca, pošto se uvek mora uzeti u obzir i to koliko bi se takvim izborom prezimena sasvim sigurno „oduševili“ roditelji mog dragog muža, a u ovoj paradoksalnijoj varijanti (O’Pitchena), i moji najdraži.

Svakako sam sigurna da prezime, tj. njegovo uzimanje ili neuzimanje nema nikakve veze sa dokazivanjem ljubavi i poštovanja prema mog voljenom mužu i njegovoj porodici, a okorele feministkinje (naravno, one koje uopšte pomišljaju da se udaju) bi siguno postavile pitanje šta se dešava ako se devojci (u ovom slučaju nekoj drugoj udavači) muževljevo prezime ne dopada? I šta sa karijerom koju je izgradila sa svojim devojačkim prezimenom? ako joj kulturni kod nalaže da ga promeni?

Kako umetnost može da postane korisna?

Posted in Uncategorized by lusija on 18 фебруар, 2007

Sigurno pod ovim naslovom očekujete neko senzacionalno otkriće o novonastaloj moći umetnosti, a evocira se i misao o angažovanoj umetnosti. Mene bi ovaj naslov eventualno inspirisao da mislim i o nekakvoj humanitarnoj akciji, itd., itd., ali će vaša očekivanja (ovog tipa) ostati izneverena.

Radi se, zapravo, o jednoj, skoro intimnoj, maloj sceni iz kućnog života mene i mog dragog
muža.

Naime, dok ja ovo blogujem, on sedi na fotelji i uči. Verovatno vam nije jasno gde je tu
umetnost, naročito ne, gde je tu korisna umetnost (da ne ulazimo u etimologiju reči umetnost
i da ne raspravljamo da li je učenje veština).

E, glavni štos je u tome što mu uramljena slika koju sam naslikala (a koja poslednjih dana
stoji na podu, dok joj ne nađemo novo mesto) služi kao pisaći sto…

Nije li to savršeni horacijevski spoj – dolce et utile na jednom mestu?

Dodeljena je moja omiljena filmska nagrada!

Posted in la mise en abyme by lusija on 18 фебруар, 2007

Nagrada za najbolji film na ovogodišnjem filmskom festivalu Berlinale, Zlatni medved, pripala je kineskom filmu „Tujino venčanje„.

dodela_zlatnog_medveda

Prilikom uručivanja nagrade, režiser filma, Vang Kuanan (Wang Quan’an) izjavio je da nije mogao da poželi bolji poklon za kinesku Novu godinu.

Film govori o snažnoj borbi žene da u surovim predelima stepe, uz mongolsku granicu, zadrži svoju porodicu na okupu. Iako se ovaj vizuelno i emotivno raskošan film dopao i publici i kritičarima, ipak je do poslednjeg trenutka važio za autsajdera.

Nagrada za najbolju režiju ipak je najveće iznenađenje 57. Berlinala, jer je pripala izraelskom reditelju Jozefu Sedaru za ratnu dramu „Bofort”, manje metaforičan, a više patriotski film o dobrim momcima koji se odvažno bore uprkos nekompetentnim oficirima i prevrtljivoj politici.

Prema odluci žirija kojim je predsedavao američki scenarista i reditelj Pol Šreder, „Srebrni medved“ pripao je takođe „autsajderskom“ argentinskom filmu „Drugi” Arijela Rotera, ljupkoj minijaturi bez velikih pretenzija, u kojoj se autor poigrava pričom o čoveku koji je poželeo da uzme odmor od svakodnevnog životnog žrvnja promenivši identitet. Za glavnu ulogu u ovom filmu nagrađen je glumac Hulio Čavez.

Nagradu za najbolju glumicu dobila Nina Hos za svoju ulogu u ostvarenju „Yella„.

Srebrnog medveda za izuzetni umetnički doprinos dobila je celokupna ekipa filma „The Good Shepherd“ koji je režirao Robert De Niro.

Dejvid Mekenzi (David Mackenzie) dobio je Srebrnog medveda za muziku u filmu „Hallam Foe“.

Počasni zlatni medved ove godine je uručen Arturu Penu (Arthur Penn), koji se smatra jednim od naznačajnijih protagonista američke kinematografije. Pen je radio na filmovima poput “Bonnie and Clyde”, “Alice’s Restaurant“ i „Night Movies“.

Nagrada „Albert Bauer „ otišla je u ruke reditelju Park Čan Vuku (Park Chan-wook) za film „I’m A Cyborg, but that’s OK“.

Nagrada za najbolji debitantski film otišla je u ruke reditelju Rajnešu Domalpali (Rajnesh Domalpalli) za njegov film „Vanaja„.

slika preuzeta sa sajta: http://www.chinadaily.com.cn/china/2007-02/18/content_811650.htm

Nađite uljeza!

Posted in la mise en abyme, poesis i noesis by lusija on 15 фебруар, 2007

Radi se o filmu Dead man Džima Džarmuša!

dead_man_I

Kafkijanski početak, gotovo identičan siže kao u Zamku, ali sa elementima vesterna,
uz pardoijsku notu, gotovo kao anti-vestern…

dead_manIII

Dolazak – pogled: granje, ka nebu ali vezanost za zemlju; odlazak – samo nebo kuda odlazi duša. Metafora čovekove prolaznosti.

dead_manII

Jako produženi kadar, savršeni mir kamere.

dead_manIV

Svaka scena kao vrhunska umetnička fotografija.

Korisni linkovi:

www.nytrash.com/deadman/

www.sensesofcinema.com/contents/cteq/01/14/dead_man.html