žrtva jednog ludaka

Beskrupuloznost novinara

Posted in comedia del arte apsurda, poesis i noesis by lusija on 24 март, 2009

Naravno nije nikakva nova stvar, ali se bolje oseća kada se postane njena žrtva.
Uvek sam se pitala kako funkcioniše taj zanat, hmmm… mada ako se prisetimo da reč zanat vodi poreklo iz reči techne, a ona označava veštinu, ali ne bilo kakvu, već veštinu proizvođenja, onda možda već ni samo pitanje nije dobro utemeljeno. Da li je krađa techne? Teško da se takvo što pominje u dugoj istoriji ovog pojma.
Učestvujući manje ili više neposredno u organizaciji izvesnih kulturnih dešavanja, kao što su press konferencije povodom Vitalove nagrade, više književnih večeri, pa, između ostalog i u organizaciji proslave Svetskog dana poezije u Novom Sadu, imala sam priliku da se uverim do koje granice idu sposobnosti i znanje većeg broja novinara, počevši od toga da je da bi vest o događaju bila objavljena, neophodno da organizator svoju informaciju uobliči u formi vesti (poziv na događaj sa informacijama o mestu, vremenu i učesnicima nije dovoljan), do toga da ja pošaljem medijima svoj izveštaj o događaju (koji je naravno napisan na osnovnu beleški sa lica mesta), da bi se on našao objavljen u izvesnim novinama pod tuđim imenom, i to novinara koji nije događaju čak ni prisustvovao, a takođe se nije potrudio ni reč da izmeni (ne imenujem ni novine ni novinara iz razloga što su osobe dotične profesije veoma osetljive na kritiku, pa ne bih volela da zbog mog ličnog osećanja učinjene mi nepravde, informacije iz organizacije u kojoj radim ne budu u budućnosti objavljivane).
Gde su granice novinarske (ne)etičnosti? I to (verovatno) nije samo stvar koja ostaje u okviru profesionalnog života novinara, pošto je logički i psihološki prilično sumnjiva koncepcija da osoba koja je spremna da laže u javnosti u drugim segmentima života savršeno moralna.
Zapravo, greška je delimično i moja. Dotični izveštaj je poslat medijima nepotpisan, s idejom da je informacija bitna, i da je ona sama po sebi obezličena, pa sam očekivala da se kao takva i pojavi (s obzirom da je to i dalje tekst informativnog žanra), ali, eto…
Šta čovek mora da prećuti boreći se za svoju stvar?

Advertisements

2 реаговања

Subscribe to comments with RSS.

  1. solaric said, on 15 мај, 2009 at 9:07 pm

    велики поздрав и питањце у вези текста о новинарима тј. могу ли га пренети на мој блог где систематички сакупљам и категоришем сличну тематику.

  2. lusija said, on 27 мај, 2009 at 7:48 am

    S obzirom da je ovaj tekst postovan na internetu, znači da je dostupan svima da rade sa njim šta hoće. U svakom slučaju, lepo što poštujete etiku koja je dotičnom novinaru nedostajala.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: