žrtva jednog ludaka

Tvoje ruke u neskladu između zbilje i sna

Posted in poesis i noesis, wings of desire by lusija on 23 октобар, 2008

rodenov_muzej

BOL

Posted in hipermnezičke slike ili "ko je lusija?", wings of desire by lusija on 19 март, 2008

Tonem u sebe. Čvrste granice mog tela bole. Na vrhovima prstiju pucam, neizdrživo. Rasprskavam se.

marina_abramović_bol

warning: battery low!

Posted in poesis i noesis, wings of desire by lusija on 14 јануар, 2008

pražnjenje

znam da ovo sigurno ne bih uspela da ti kažem… jednostavno sam se ispraznila…ispraznio si me… skoro da ne osećam – NIŠTA… ne vidiš? malo nežnosti… dovoljno za prijateljstvo. trudila sam se. dosta je. meni su potrebni planovi, meni je potrebno da neko odreaguje kad mi je potreban. spremamo se juče za žurku, pokušavam da uradim nešto sa kosom, vidim bore, lice kao plastična maska. kažem ti: sebi se ne sviđam. NIŠTA.
možda ti ne primećuješ. moje insistiranje na tome da te volim je u poslednje vreme, ubeđivanje, autosugestija. pokušala sam.
nije stvar u tome da te forsiram, da nemam strpljenja. jednostavno nemam više snage. jako dugo se osećam nepotrebno. osećam se kao problem, a ne kao rešenje. ne postojim. nestala sam. pre neki dan je bila sahrana. tvoje viđanje sa mnom nije više milostinja nego teret. muka mi je.
meseci naše veze su meseci frustracije, ja neprekidno živim između onog što hoću i potrebno mi je i onog što smem. nisam te volela, obožavala sam te. bila sam spremna da ti budem žena, ljubavnica, majka tvojoj deci, sestra, robinja.
ja se više ne usuđujem da ti predložim ništa. nemam volje. i ovaj razgovor što se ne vodi, ubija.
umorna sam.
dosta je…

p.s. znam da me voliš, ali preteško je.

Srećna Nova godina svima!!!

Posted in wings of desire by lusija on 31 децембар, 2007

čestitka_za_Novu_godinu

P.S. Sad vidim slovnu grešku, ali to je zato što još nije Nova godina. U novogodišnjoj čaroliji će sve greške nestati… 😉

„Opuštanje“ uz muziku

Posted in wings of desire by lusija on 16 децембар, 2007

Šta žene žele? III deo

vibrator_sa_zvukom_gitare

Jedna zanimljiva igračkica za sve one koji vole da eksperimentišu i da spoje dva zadovoljstva u jednom (naročito za sve one devojke koje se pitaju da li njihov dečko više voli njih ili svoju gitaru). Spojite vibrator i gitaru i dobiće interesantnu priliku da zaista dodirnete nekog kroz muziku koju svirate.

više informacija>>

Modiljani u Beogradu!!!

Posted in gradovi i himere, poesis i noesis, wings of desire by lusija on 1 децембар, 2007

Ja sam u totalnoj ekstazi! A danas svakako idem u Bg! Nema srećnije osobe od mene sad!

„Poznavaoce života Amedea Modiljanija nije iznenadila vest da je otkrivena još jedna njegova slika. (…) reč je o slici „Portret muškarca” (1918) koja će od danas biti predstavljena u galeriji Progres – prvo beogradskoj, a onda i svetskoj publici. Izložba o kojoj se ovih dana govori Beogradu obuhvatiće i privatna Modiljanijeva dokumenta i druge predmete koji osvetljavaju njegov život.“

dalje>> politika i o problemima oko izložbe

Šta žene žele? (II deo)

Posted in wings of desire by lusija on 9 септембар, 2007

1. Muškarca koji će za njihovo zadovoljstvo poslušno i neumorno da okreće pedale (na slici se iza sica ne vidi perce koje treba pokretati :)), pri tom ne tražeći naknade i protivusluge…

sta_zene_zele_II

2. Nekog spremnog za avanture (kakve je vaš izbor)…

avaturista

3. Da ih niko ne odvoji od Ajfelovog tornja (kada ga se jednom konačno dočepaju)

sta_zene_zele_III

napomena: fotografije pod 1. i pod 2. su iz Muzeja erotike u Parizu

Koliko dugo mogu biti?

Posted in poesis i noesis, wings of desire by lusija on 4 септембар, 2007

egon_schiele

„Koliko dugo mogu biti zid, odbijati vetrove?
Koliko dugo mogu biti?
Praviti rukom zaklon od sunca,
Zaustavljati plave munje hladnog meseca?
Glasovi usamljenosti, glasovi patnje
Zaogrću moja leđa, neminovno.
Kako ih umilostiviti, njihovu malu uspavanku?

Koliko dugo mogu biti zid oko mog zelenog vrta?
Koliko dugo moje ruke
Mogu lečiti njegov bol? I koliko još moje reči
Mogu biti na nebu sjajne ptice utehe, utehe?
Strašna je stvar
Biti toliko otvoren: to je kao da je moje srce
Stavljeno na lice i šeta svetom.“

Silvija Plat („Tri žene„, prevod: D.B. i O.M.)

No matter how he tried, he could not break free.

Posted in gradovi i himere, wings of desire by lusija on 31 август, 2007

the_wall

Hey you, out there in the cold
Getting lonely, getting old
Can you feel me?
Hey you, standing in the aisles
With itchy feet and fading smiles
Can you feel me?
Hey you, don’t help them to bury the light
Don’t give in without a fight.

Hey you, out there on your own
Sitting naked by the phone
Would you touch me?
Hey you, with you ear against the wall
Waiting for someone to call out
Would you touch me?
Hey you, would you help me to carry the stone?
Open your heart, I’m coming home.

But it was only fantasy.
The wall was too high,
As you can see.
No matter how he tried,
He could not break free.
And the worms ate into his brain.

Hey you, standing in the road
Always doing what you’re told,
Can you help me?
Hey you, out there beyond the wall,
Breaking bottles in the hall,
Can you help me?
Hey you, don’t tell me there’s no hope at all
Together we stand, divided we fall.

… jedina radost nad bolom…

Posted in poesis i noesis, wings of desire by lusija on 15 јун, 2007

nu-couche

Kad šuma svene
ostaće nad njom zvezde rumene.
Ponećeš svud, pošla ma kud,
samo srce svoje gorko.

Vetar studeni duše, ne stidi se mene,
nema duše,
ni zakona ni časti,
nad bolom ima vlasti
još samo telo golo.

Sve što sam voleo
umrlo je vičući ime moje,
ja mu ne mogah pomoći.

Zbaci odelo svoje.
U ovoj zvezdanoj noći
jedina radost nad bolom
u telu tvom je golom.
Sve nam dopušta tuga
.“

M. Crnjanski: „Uspavanka“