žrtva jednog ludaka

Beskrupuloznost novinara

Posted in comedia del arte apsurda, poesis i noesis by lusija on 24 март, 2009

Naravno nije nikakva nova stvar, ali se bolje oseća kada se postane njena žrtva.
Uvek sam se pitala kako funkcioniše taj zanat, hmmm… mada ako se prisetimo da reč zanat vodi poreklo iz reči techne, a ona označava veštinu, ali ne bilo kakvu, već veštinu proizvođenja, onda možda već ni samo pitanje nije dobro utemeljeno. Da li je krađa techne? Teško da se takvo što pominje u dugoj istoriji ovog pojma.
Učestvujući manje ili više neposredno u organizaciji izvesnih kulturnih dešavanja, kao što su press konferencije povodom Vitalove nagrade, više književnih večeri, pa, između ostalog i u organizaciji proslave Svetskog dana poezije u Novom Sadu, imala sam priliku da se uverim do koje granice idu sposobnosti i znanje većeg broja novinara, počevši od toga da je da bi vest o događaju bila objavljena, neophodno da organizator svoju informaciju uobliči u formi vesti (poziv na događaj sa informacijama o mestu, vremenu i učesnicima nije dovoljan), do toga da ja pošaljem medijima svoj izveštaj o događaju (koji je naravno napisan na osnovnu beleški sa lica mesta), da bi se on našao objavljen u izvesnim novinama pod tuđim imenom, i to novinara koji nije događaju čak ni prisustvovao, a takođe se nije potrudio ni reč da izmeni (ne imenujem ni novine ni novinara iz razloga što su osobe dotične profesije veoma osetljive na kritiku, pa ne bih volela da zbog mog ličnog osećanja učinjene mi nepravde, informacije iz organizacije u kojoj radim ne budu u budućnosti objavljivane).
Gde su granice novinarske (ne)etičnosti? I to (verovatno) nije samo stvar koja ostaje u okviru profesionalnog života novinara, pošto je logički i psihološki prilično sumnjiva koncepcija da osoba koja je spremna da laže u javnosti u drugim segmentima života savršeno moralna.
Zapravo, greška je delimično i moja. Dotični izveštaj je poslat medijima nepotpisan, s idejom da je informacija bitna, i da je ona sama po sebi obezličena, pa sam očekivala da se kao takva i pojavi (s obzirom da je to i dalje tekst informativnog žanra), ali, eto…
Šta čovek mora da prećuti boreći se za svoju stvar?

Advertisements

Sada je Huan Miro u Beogradu

Posted in comedia del arte apsurda, poesis i noesis by lusija on 4 фебруар, 2009

Upravo sam proverila statistiku posećenosti bloga, šta je traženo i kako to već ide, i ne mogu da kažem da me to što sam videla nije nasmejalo.
Ne znam zašto svi traže Modiljanija (u stvari, pretpostavljam ali za sad ću to zadržati za sebe), kada je sada u Beogradu izložba Huana Miroa u galeriji Progres, gde je prošle godine bio Modiljani. Izložba Miroovih grafika je pre ovog gostovala u Somboru tokom novembra i decembra.
Španski majstor je predstavljen serijom grafika iz poznijeg perioda života, i oni koji koliko-toliko poznaju Miroovo delo teško da će naći nešto što bi za njih moglo biti prijatno otkiće, bez utiska već viđenog.

Manifest egoizma

Posted in comedia del arte apsurda, poesis i noesis by lusija on 22 децембар, 2008

Ili: dva pasusa o tome kako treba živeti

Nikada nikome ne pomaži. Ima mnogo razloga. Deset minuta koje potrošiš da prevedeš staricu preko ulice ili da poneseš teret komšijinog klavira su deset minuta koje si mogao potrošiti na unapređenje svoje karijere. Deset minuta ovde i deset tamo, nagomila se. Odanost je druga loša osobina; ako ti je prijatelj u nevolji, samo ga ostavi. Nemoj gubiti vreme dajući savete, utehu ili pozajmljujući novac. Nađi prijatelja koji nekud ide. Prijatelji u nevolji te koče.
(…)
Poštenje? Poštenje: prevara koju su smislili i koju reklamiraju nepošteni. Svi koji su probali da budu pošteni znaju da je to bolno i da od toga nema koristi. Pokvarenjaci moraju da ga hvale i da ga neguju jer, naravno, ako bi svi bili nepošteni, bilo bi previše konkurencije.“

T. Fišer: Dobro je biti bog

People are strange when you are (not) stranger

Posted in comedia del arte apsurda, hipermnezičke slike ili "ko je lusija?", ravnopravnost by lusija on 22 децембар, 2008

Najgora stvar za jednu ženu je da bude emancipovana.
Ne, najgora stvar za jednu ženu je već i sam pokušaj da bude emancipovana. Ovde govorim o ličnom životu, a pitanja o tome kad će žena biti predsednik Amerike, trenutno ćemo ostaviti po strani.
Kako ja zamišljam emancipovanu ženu?
1. emancipovana žena može i sme da želi i da kaže šta želi
2. emancipovana žena preuzima odgovornost za svoje postupke UVEK, jer su oni posledica njenih ličnih izbora
3. emancipovana žena doživljava svoje telo na više načina i očekuje da ako ga ona prezentuje kao seksualno neutralni objekat, ono bude tako i shvaćeno.
4. emancipovana žena se prema tuđim telima odnosi kao prema neutralnim objektima ili kao prema objektima potencijalnog seksualnog zadovoljstva i očekuje da to bude prihvaćeno na isti način kao i kada je subjekat odnošenja muškarac.
Gde nastaje problem?
Razmotrićemo jedan primer iz praktičnog života: Ona izađe sa drugaricom u grad. On izađe u grad. Ona pije (umereno, do granice preko koje je sve izvan dobrog ukusa). On pije više. Ona zavodi. On zavodi. Ona ga pozove da idu kod nje (pošto isto kao i on traži sex i bira onu opciju koja joj više odgovara). Ona mu pruža sve što joj čini zadovoljstvo jer sexu ne prilazi kroz malograđanske premise „ništa do braka“ (što zapravo možemo shvatiti i kao primer tradicionalnog vaspitanja i karaktera, ako se ikad desi) ili „ništa na prvom sastanku“ (čemu se ne može navesti ništa u odbranu jer ne mogu da shvatim razlog zbog kojeg ljudi ne bi pružili jedno drugom zadovoljstvo kao proizvod obostrane želje). On joj predlaže celodnevnu zabavu, lamentirajući pritom nad nesrećom što ne mogu da budu zajedno zbog ovog i onog. Ona mu pruža podršku (jača je i misli da je lepo biti prijatelj nekom ko ti je simpatičan, a potreban mu je prijatelj). Ona razume ono što joj je rečeno i računa s tim da ljudi govore ono što misle. On odlazi uz poziv da ona sutra dođe na koncert. Ona dolazi, on je ignoriše. Ona ga poziva, pošto shvata da ljudi ponekad budu zbunjeni ili nemarni i jedino što očekuje je da dobije tačnu i nedvosmislenu informaciju šta se i zašto dešava. On misli, da zbog toga što je ona njega tražila, on sada gospodari njenim vremenom i da je postao veoma važna osoba u njenom životu, pa dozvoljava sebi da krši dogovore koje je sam postavio, što je u najmanju ruku nezrelo. Ona može da shvati da mu se ne sviđa, ali pošto se u njenom mozgu veze između ljudi i postupaka prema njima uspostavljaju uz maksimum iskrenosti i otvorenosti, ne može da shvati da on ne može da bude dovoljno čvrst i snažan i da kaže: „Žao mi je, ono što je bilo je stvar trenutka, ne zanimaš me više.“
Ili: ona zamoli prijatelja da je fotografiše u velikoj meri nagu, misleći pri tom o telu kao o potencijalnom umetničkom predmetu, bez ikakvih drugih i skrivenih namera, prijatelj ništa ne kaže. Nestane.
Dobro pitanje je koliko visok stepen emancipacije može da stvori oklop prema emotivnim udarcima, koje ovakva žena skoro svakodnevno mora da trpi? Ona nije žena stena, ona nije feministkinja koja hoće da izgura muškarca sa njegove pozicije, ona je samo žena koja hoće da može da HOĆE i da može da NEĆE. Ona je idealistkinja koja mašta o tome koliko bi svet bio bolji kad ljudi ne bi nosili maske bar u najintimnijim životnim situacijama.
Ona je strankinja u svetu zato što nije čudakinja (ona čvrsto veruje da su iskrenost, otvorenost i poštenje ono što bi trebalo da budu primarni kvaliteti normalnosti).
Ljudi su čudni.
Ona je suviše slobodna za život.

Saudijska Arabija dobija prvi ženski univerzitet

Posted in comedia del arte apsurda by lusija on 10 новембар, 2008

Na univerzitetu, koji će nositi ime „Princeza Nor Bint Abdelraman“, izučavaće se medicina, farmacije, menadžment, informatika i strani jezici. Devojke i žene u Saudijskoj Arabiji uglavnom imaju teškoće da se na mešovitim univerzitetima obučavaju u ovim oblastima, zbog velikih društvenih razlika među polovima, preneo je Rojters.

„Nadamo se da ćete uspeti da otvorite ovaj moderni univerzitet, kada za dve godine bude dovršen, uz vašu podršku procesu modernizacije i razvoja“, rekao je ministar finansija Saudijske Arabije Ibrahim al-Asaf, u obraćanju kralju Abdulahu.
Zbog strogih verskih pravila, u Saudijskoj Arabiji do sada nije bilo državnih ženskih univerziteta, a svi raniji napori da se proširi obrazovanje žena i da se one uključe u proces zapošljavanja su obustavljani.

Kralj Abdulah, međutim, namerava da sprovede socijalne reforme, među kojima je i obrazovanje žena, navodi britanska agencija.
U Saudijskoj Arabiji za sada postoje državne škole.

(Preuzeto iz 24sata 31.10.2008.)

Još veselih vesti o studiranju?!

Posted in comedia del arte apsurda by lusija on 24 октобар, 2008

Neće biti ponavljanja konkursa Povodom inicijative da se preispita ili ponovi konkurs za stipendiranje mladih talenata zbog strogih uslova koje je zadovoljio samo 91 student od predviđenih 500, iz Fonda za mlade talente za „24 sata” kažu” da „Fond ne može da proširi listu jer bi to bilo protivno pravilima koja su možda stroga, ali važeća”.

Iz Fonda su, povodom inicijative Pokreta „Evropa nema alternativu“, za „24 sata“ napomenuli da „Fond nije način i nije nastao kao organizacija s ciljem da humanitarno pomogne, već kao vid borbe države koja želi uz podršku građana da investira u najbolje među najboljima“.

– Upravo takvima ova stipendija će pomoći da stečena znanja na najboljim fakultetima EU usvoje i tako postanu nosioci i promoteri znanja koji će koristiti budućim genercijama da tako stečena znanja upotrebe na pravi način – kaže se u saopštenju Fonda.
Miljana Radivojević (27) je jedna od onih koja će ispaštati zbog ovakvog stava. Radivojevićeva je konkurisala za dodelu stipendija koje Fond dodeljuje domaćim akademcima koji su upisali master i doktorske studije u zemljama EU, ali je odbijena zbog uslova da stipendiju može da dobije student koji ima najviše 25 godina.

– Na ovaj način su oštećeni mnogi mladi talenti, a Miljana je jedna od njih, jer sem izuzetne reputacije koju ima u Srbiji, odavno je priznata i među svetskim stručnjacima – kažu u Pokretu Evropa nema alternativu, koji traži od države da razmotri rezultate konkursa.
Miljana je završila arheologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu kao student generacije, kao i magistarske studije.

– Od britanske vlade sam dobila 45.000 funti za nastavak istraživanja, a od svoje zemlje ni osminu sume koja mi je neophodna za dalje školovanje. Ovde živim kod prijatelja, podigla sam pozajmicu koja je dovoljna da preživim do kraja meseca. Razočarana sam i ljuta na svoju zemlju. Na ovaj način država mladima šalje poruku da beže odavde. Sramotno je da nas uslovljavaju brojem godina. Ja sam studirala po starom programu, a nameću mi nove standarde. Šta je sa studentima koji su prošle godine imali 26 godina. Država tada za njih nije imala novca, a sada smo, prema kriterijumima, suviše stari – kaže za „24 sata“

Studenti nastavili proteste

Oko 2.000 studenata BU protestovalo je juče ispred Vlade, zahtevajući olakšan upis naredne godine studija i smanjenje školarina. „Zahtev da se svim akademcima koji su obezbedili 42 boda omogući upis na budžet biće razmotren kada svi univerziteti dostave podatke o broju studenata koji bi obezbedili uslov za budžetsko studiranje, saopštio je David Bakić, student prodekan na FPN, posle razgovora s predstavnicima ministarstava prosvete i finansija u Vladi. O zahtevu da svim studentima koji studiraju po starom programu, kaže Bakić, bude omogućen bezuslovni upis završnih godina studija zaključno s generacijom 2005/2006, odlučivaće rektorati univerziteta i fakulteti. On dodaje da je prosvetna inspekcija pozvana na sve fakultete koji su prijavljeni da naplaćuju prenete bodove iz prethodne godine studija i „ti fakulteti će morati da vrate novac studentima”. Organizatori studentskog protesta rekli su da će naknadno odlučiti o daljim aktivnosti. Senat BU je juče oformio radnu grupu za primenu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koja će za narednu sredu, kada je nova sednica Senata, pripremiti smernice fakuletatima.

(Preuzeto iz 24sata 23.10.2008.)

Privatni univerzitet?!

Posted in comedia del arte apsurda by lusija on 24 октобар, 2008

Na moju veliku sreću i zadovoljstvo, koje kako samo mogu da pretpostavim dele i svi drugi prevareni polu-diplomci (pošto šta smo mi drugo kada neće da nam priznaju master sa četiri godine studija, a sa pet dobijamo uz struku i jedno „diplomirani“ koje kada se bavite kulturom i umetnošću u Srbiji možete slobodno da okačite u kupatilu radi bolje probave, pošto čemu bi drugom to i služilo?), saznala sam, danas, kada sam otišla na dogovor o master studijama da ću umesto da od sledećeg meseca budem postdiplomac, nastaviti da u očima države budem budala! sic! Elem, oni su tako zasedali juče (pošto su prethodno primamili studente da se prijave) i zaključili da pošto država neće da da pare, neće ni oni da rade volonterski. Hm, to je deo koji još uvek ne iritira potpuno… ali… Onda je moja mama bila vredni entuzijasta i nazovala prvo Ministarstvo za prosvetu i sport (ili kako se to sad već zove) i oni su joj rekli da nemaju pare za takve (što znači za studente sa prosekom iznad 9,5) studente, a da fakulteti sami određuju školarine. Dobro… Onda je ona tako zvala nadležne u Pokrajini, pa rektorat, i ovi poslednji su bili tako ljubazni da joj kažu da nam, eto, mogu izaći toliko u susret da ako ih lepo zamolimo, što podrazumeva i vrlo usrdno i ponizno (što da ne?), mogu da nam omoguće da platimo u nekoliko rata! Nije li to divno? Pa da sam ja htela da plaćam mogla sam:
a) da idem na privatni (a ne kvazi-državni) fakultet, gde bi mi svakako bilo lakše
b) da studiram u inostranstvu
što ću i da uradim. Sad već čujem one domoljube što prigovaraju da ću svoje pare da dam tuđinu a neću da ih ulažem u rodnu grudu… E, pa neću! Zato što je u nekim evropskim zemljama (npr. u Švedskoj) školstvo besplatno, a druge, s obzirom da nisam njihov državljanin (na moju nesreću), imaju svo pravo da mi traže pare. Ali u Srbiji NE. Zato što ja nisam završila fakultet sa prosekom koji imam, a da država ne može da mi obezbedi ni posao ni dalje školovanje, a nisam ni budala (bar ne više) koja će da plati 65000, i to je među najjeftinijim varijantama, da bi dobila ono što će studenti, dragi bolonjci, da dobiju za džabe… Naravno, nisu oni krivi što imaju sreće, ali…
Hoću da idem na državni fakultet!!!

NAJLEPŠA KNJIGA NA SVETU ZA 100.000 EVRA

Posted in comedia del arte apsurda, poesis i noesis by lusija on 17 октобар, 2008

Mikelanđelo od mermera

najlepsa knjiga

Sa koricama od izvajanog mermera, stranama od pergamenta sa tekstom ispisanom mastilom uradjenom po starinskoj recepturi, „najlepša umetnička knjiga na svetu“, posvećena Mikelandjelu, u izdanju italijanske kuće FMR, dostupna je na tržištu, ali samo u 99 primeraka, po ceni od 100.000 evra.
nastavak vesti: borba
Da li je i najskuplja novoizdata knjiga?

Da li sam ja izuzetak?

Posted in comedia del arte apsurda by lusija on 25 децембар, 2007

Pogodak: Najtraženije reči na srpskom webu u 2007.

(Preuzeto sa Internodiuma, 19.12.2007.)

Srpski internet pretraživač Pogodak.co.yu objavio najtraženije reči na srpskom webu u 2007. godini

Šta Srbi traže na internetu? Koje su to najtraženije reči u 2007. godini? Zanima vas šta i ko se nalazi među njima? Srpski internet pretraživač Pogodak! (www.pogodak.co.yu) je pred kraj godine analizirao pretrage svojih korisnika i napravio detaljan pregled najviše traženih reči u 2007. godini.

Na vrhu liste TOP pretraga različitih pojmova nalazi se horoskop sa preko 100.000 pretraga, što je za nekoliko hiljada puta više od seksa koji se redovno nalazi među najtraženijim pojmovima. Slede pojmovi kao što su veliki brat, bingo, erotske priče. Većina pojmova bili su konstantno traženi tokom cele godine, a zanimljivo je da je Bingo na visokom 4. mestu sa ukupno 60.000 pretraga, koje su najvećim delom postavljene u poslednja tri meseca. Posle Loto groznice, Srbe je sada zahvatila nova pomama za igrama na sreću.

U trci za najtraženiju ženu, prave borbe zapravo nije ni bilo. Prvo mesto, isto kao i prethodnih godina, pripada izuzetno popularnoj Ceci. Veliki proboj na listi najtraženijih žena je napravila Marija Šerifović pobedom na pesmi Evrovizije. Iza nje je odmah Suzana Mančić, koja svojoj internet popularnosti može zahvaliti ponajpre svom privatnom porno snimku. Za njima slede Seka Aleksić, i jedino strano ime među najtraženijima Rihanna koja je nedavno održala posećen koncert u Areni.

Svi znamo da smo kao nacija jako zagrejani za sport. U protekloj godini teniseri su nas držali prikovanim za ekrane, Ana, Jelena i Novak su pokazali da je Srbija postala vodeća teniska velesila. Naš teniser Novak Đoković nalazi se na drugom mestu najtraženijih muškaraca, odmah iza tragično preminulog pevača Tošeta Proeskog. Na trećem mestu najtraženijih muškaraca se nalazi beogradski kralj splavova Dženan Lončarević. Večiti duel, Crvene Zvezde i Partizana, na Internetu je i ove godine dobila Crvena Zvezda sa 11670 : 8151 u pretragama.

Od događaja koji su na internetu obeležili godinu koja je na izmaku su: januarski parlamentarni izbori, izbor za pesmu Evrovizije, koncert benda Red Hot Chili Peppers kao i finale izbora za Zvezde Granda.

Među muzičkim izvođačima uglavno se nalaze zvezde folk muzike. Osim već pomenute Cece, tražene su bile i Dara Bubamara, Ivana Jordan, Jelena Karleuša. Čast hip-hop fanova odbranili su Beogradski sindikat, a iznenađujuće visoko plasirani su bili i mladi rock band Varvarogenije.

Posebno zanimljivo je da među najtraženijim osobama skoro uopšte nema političara. Razlog za ovaj podatak verovatno treba tražiti u tome da su građani Srbije prezasićeni politikom putem drugih medija, tako da političari na internetu nisu preterano interesantni.

I to je bilo to u 2007. godini. Saznali ste šta Srbi traže na internetu. Da li ste iznenađeni? Mi nismo, ipak smo mi specifičan narod i to su stvari o kojima pričamo u školi, na poslu, uz kafu.

Pogodak.co.yu najtraženiji pojmovi u 2007.
1 horoskop
2 sex
3 veliki brat
4 bingo
5 erotske priče
6 posao
7 oglasi
8 polovni automobili
9 Ceca
10 Toše Proeski

P.S.Od svih ovih reči ja sam ikada ukucala samo „posao“? Zar ljudi nemaju nešto pametnije da traže od informacija o Ceci i Velikom bratu kad smo njima i ovako preplavljeni?

Između kroasana i bureka

Posted in comedia del arte apsurda, gradovi i himere by lusija on 10 децембар, 2007

Modiljanijeva izložba u Beogradu

Rezime se može dati u jednoj rečenici: mnogo buke ni oko čega! Sam taj portret ne samo što nije reprezentativan za Modiljanija, nego me uopšte ne čudi što je Institutu Modiljani u Rimu trebalo 17 godina da utvrdi autorstvo! Ali, hajde, to i nije toliki problem, lepo je videti delo poznatog slikara pa i ako nije chef d’ oevres, a i izložbe tog tipa se često organizuju… Ono što jeste problem je sama organizacija izložbe:
1. nikakvog kataloga tamo nema ili se toliko dobro krije da ga ja nisam našla (naravno, ne računam one knjižurde koje su same po sebi korisne, ali nas o konkretnoj izložbi ne informišu ni malo).
2. ne shvatam kako je neko mogao da izloži gomilu svih tih stvari, a da se ne udostoji da okači pored komentare šta sve to predstavlja – tipa, ovo je Modiljani u Parizu, ovo je njegovo pismo Pikasu (ovo su proizvoljni primeri)…itd.
3. čak i kod portreta, zbog kojeg smo svi mi došli na izložbu (je l’?) nema naziva, ničeg! Bar da su stavili table, pa da se može nešto pročitati o Modiljanijevom životu, delu, o proceduri identifikovanja portreta… Ništa! Pa onda, još i ona skulptura, koje je meni stvarno žao, mnogo mi je simpatična, ali su je ostavili kao neko siroče!
Prosto ne znam ni da li se čudim svoj toj neozbiljnosti…
Ali nema veze, burek na stanici je bio dobar, da utoli glad koja ostane posle izložbe…