žrtva jednog ludaka

Između kroasana i bureka

Posted in comedia del arte apsurda, gradovi i himere by lusija on 10 децембар, 2007

Modiljanijeva izložba u Beogradu

Rezime se može dati u jednoj rečenici: mnogo buke ni oko čega! Sam taj portret ne samo što nije reprezentativan za Modiljanija, nego me uopšte ne čudi što je Institutu Modiljani u Rimu trebalo 17 godina da utvrdi autorstvo! Ali, hajde, to i nije toliki problem, lepo je videti delo poznatog slikara pa i ako nije chef d’ oevres, a i izložbe tog tipa se često organizuju… Ono što jeste problem je sama organizacija izložbe:
1. nikakvog kataloga tamo nema ili se toliko dobro krije da ga ja nisam našla (naravno, ne računam one knjižurde koje su same po sebi korisne, ali nas o konkretnoj izložbi ne informišu ni malo).
2. ne shvatam kako je neko mogao da izloži gomilu svih tih stvari, a da se ne udostoji da okači pored komentare šta sve to predstavlja – tipa, ovo je Modiljani u Parizu, ovo je njegovo pismo Pikasu (ovo su proizvoljni primeri)…itd.
3. čak i kod portreta, zbog kojeg smo svi mi došli na izložbu (je l’?) nema naziva, ničeg! Bar da su stavili table, pa da se može nešto pročitati o Modiljanijevom životu, delu, o proceduri identifikovanja portreta… Ništa! Pa onda, još i ona skulptura, koje je meni stvarno žao, mnogo mi je simpatična, ali su je ostavili kao neko siroče!
Prosto ne znam ni da li se čudim svoj toj neozbiljnosti…
Ali nema veze, burek na stanici je bio dobar, da utoli glad koja ostane posle izložbe…

Advertisements

Modiljani u Beogradu!!!

Posted in gradovi i himere, poesis i noesis, wings of desire by lusija on 1 децембар, 2007

Ja sam u totalnoj ekstazi! A danas svakako idem u Bg! Nema srećnije osobe od mene sad!

„Poznavaoce života Amedea Modiljanija nije iznenadila vest da je otkrivena još jedna njegova slika. (…) reč je o slici „Portret muškarca” (1918) koja će od danas biti predstavljena u galeriji Progres – prvo beogradskoj, a onda i svetskoj publici. Izložba o kojoj se ovih dana govori Beogradu obuhvatiće i privatna Modiljanijeva dokumenta i druge predmete koji osvetljavaju njegov život.“

dalje>> politika i o problemima oko izložbe

Novosadska stvarnost

Posted in comedia del arte apsurda, gradovi i himere, I need a friend to make me happy by lusija on 28 новембар, 2007

Ako imate utisak da ovaj post štrči iz dosadašnje koncepcije mog bloga, ne treba da se čudite – to govori o promenama koje će koncepcija pretrpeti, kao što je i autorka (tj. ja) promenila delimično svoja interesovanja. Radi se o jednoj novoj svesti šta stvarnost jeste, a umetnost je objektivno gledano jedan jako mali njen deo, ili obrnuto, ako smatrate da je sve umetnost, kao npr. umetnost življenja, onda treba da se zapitamo zašto je život toliko lišen svoje suštine. Ja ne verujem da i jedan istinski human čovek koji se zalaže za oplemenjenje kroz umetnost i kulturu, može da ostane ravnodušan prema ovome. Nije mi cilj da se zgadite, već da se pokrenete. Ja isto ne bih verovala (iskreno, nisam nikad ni razmišljala o tome) da ovakav horor zaista postoji da nisam videla.

Od gospodje Monike Brukner,juce sam dobila ove slike.Monika je ovo slikala u Kacu,selu u blizini Novog Sada.Ovo je deponija na koju se ostavljaju lesevi zivotinja.Da li su ovo lesevi iz novosadske kafilerije?Najverovatnije.Odakle god da su,ovo je slika Srbije.Pogledajte ove slike iako ih je tesko pogledati,ovo je nasa realnost.Da li su ove zivotinje ovo zasluzile?Ove zivotinje su nekada verovatno verovale ljudima,koji su im ovo ucinili.Da li mozete da zamislite kroz kakve muke su ove zivotinje prosle?Mislim da je vreme da se drustva i ljubitelji konacno prestanu prepucavati i da zaista svi zajedno treba da ucinimo nesto da bi ovo prestalo,jer zivotinje u Srbiji pate…

novosadska deponija-I

novosadska deponija-II

novosadska deponija-III

Kakav treba da bude savremeni muzej?

Posted in gradovi i himere, poesis i noesis by lusija on 1 септембар, 2007

(Jüdisches Museum Berlin)

Za zgradu Jevrejskog muzeja(završenu 2001.godine) u Berlinu može se bez sumnje reći da predstavlja jedno svojevrsno delo vrhunske arhitekture.

jevrejski_muzej_berlin

Daniel Libeskind svojim projektom „Između linija“(„Between the Lines“) veoma lucidno i kreativno sugeriše potrebu za promišljanjem jevrejsko-nemačkih sukoba kao konstantne pojave u prošlosti, ali i svih drugih sukoba i tenzija koji nastaju na mestima gde se sučeljavaju dve različite kulture, naroda, jezika. Na taj način nam se formom (cik-cak linije – posmatrano iz ptičije perspektive, ali i fasadom na kojoj se linije seku, prelamaju, prekidaju) sugeriše i naglašava smisao sadržaja, što značajno menja naše ustaljene koncepcije o tome šta muzej jeste, u smislu dihotomije (što nije čak ni dihotomija već potpuno isključivanje veze) između „spoljašnjeg“ (zgrade) i „unutrašnjeg“ (postavke) muzeja.

jevrejski_muzej_1_berlin

Stalna postavka u Muzeju upoznaje posetioce sa dva milenijuma jevrejske i jevrejsko-nemačke istorije. U prvoj prostoriji se posetioci upućuju da napišu želju i zakače je na veliki nar, čime počinje upoznavanje sa jevrejskim običajima i kulturom, što se nastavlja kroz niz soba u kojima se nalaze spomenici, fotografije, predmeti iz svakodnevnog života i sl.
Može se pogledati i nekoliko dokumentarnih filmova, kao i rukopisi značajnih Jevreja, od najstarijih zapisa do Nobela i Alberta Ajnštajna. Usput se objašnjava priroda jevrejsko-nemačkih sukoba i uzorci koji su do njih doveli. Kako je život Jevreja u Nemačkoj docnije funkcionisao rečito govori činjenica da većina nas (recimo uslovno, laika) ne zna da je poznati nemački pesnik Hajnrih Hajne, u stvari, pokršteni Jevrejin, jedan od onih mnogih koji su na taj način pokušali da olakšaju život sebi i svojim porodicama.
Dobra i zla vremena za Jevreje u Nemačkoj su dolazila i odlazila, pa su tako, posle velikog entuzijazma i Vajmarske Republike, mržnja i sukob kulminirali u Drugom svetskom ratu.

fallen_leaves

Jedan od najsjanih momenata na celoj izložbi je instalacija „Shalechet“(„Fallen Leaves“) Menaša Kadišmana (Menash Kadishman). Duga, uska i mračna prostorija, bezbroj lica bez identiteta, metalna grmljavina naših koraka po njima (na čemu je umetnik posebno insistirao), proizvode mučan utisak nasilne smrti. Neverovatno sugestivno delo, tera na razmišljanje o tome kako i zašto neko može da oduzme toliko života, ali i da li negde duboko u nama postoji isti poriv, jer rat nije završen kada jedna od strana kapitulira, to nije prosti odnos pobednika i poraženih, nastradalih i preživivelih, jer ostavlja posledice i kod krvnika i kod žrtve, koji su, uostalom, u službi jedne iste stvari – Ništavila (Imre Kertes). Ipak, sam naziv instalacije – „opalo lišće“, ostavlja mogućnost pozitivnog tumačenja, sa nadom da novo proleće i novi život, ipak, dolazi.

jedan zanimljiv tekst o (ne)savremenim muzejima…

No matter how he tried, he could not break free.

Posted in gradovi i himere, wings of desire by lusija on 31 август, 2007

the_wall

Hey you, out there in the cold
Getting lonely, getting old
Can you feel me?
Hey you, standing in the aisles
With itchy feet and fading smiles
Can you feel me?
Hey you, don’t help them to bury the light
Don’t give in without a fight.

Hey you, out there on your own
Sitting naked by the phone
Would you touch me?
Hey you, with you ear against the wall
Waiting for someone to call out
Would you touch me?
Hey you, would you help me to carry the stone?
Open your heart, I’m coming home.

But it was only fantasy.
The wall was too high,
As you can see.
No matter how he tried,
He could not break free.
And the worms ate into his brain.

Hey you, standing in the road
Always doing what you’re told,
Can you help me?
Hey you, out there beyond the wall,
Breaking bottles in the hall,
Can you help me?
Hey you, don’t tell me there’s no hope at all
Together we stand, divided we fall.

Na lepom plavom Dunavu

Posted in gradovi i himere by lusija on 29 август, 2007

BEČ

secesija
SECESIJA

„Svakom vremenu svoju umetnost, svakoj umetnosti svoju slobodu“, programsko je načelo osnivača, koje piše iznad ulaznih vrata u Secesiju.
Zgrada Secesije je izgrađena 1897. po planovima Josefa Marie Olbricha kao izložbeni prostor koji će odgovarati zahtevima moderne umetnosti i suprotstavljati dosadašnjem akademizmu.
U njoj se predstavlja aktuelni razvoj austrijske i internacionalne savremene umetnosti.

egon_i_ja

MUSEUMS QUARTIER WIEN

Ovo smo dragi Šile i ja. Mislim, to na čemu je plakat sa Šileovim autoportretom je Leopold, koji je vrlo brzo postao jedan od mojih omiljenih muzeja, jer je u njemu najveća kolekcija Šileovih slika, desno je Kunst Halle, a iza MUMOK. U Kunst Halle-u nažalost nisam bila, ali znam da su tamo izložbe savremene umetnosti, koje se menjaju (nešto zanimljivo i konceptualno), a u MUMOK-u ima od svega pomalo, čak i jedan Kle („Boats and Cliffs“) i jedna zlatna ribica 🙂 (Brankušijeva). Moram još da dodam da je to na čemu sedim nešto najudobnije na čemu sam ikad sedela a da se nalazi u javnom prostoru. Museums Quartier jer mesto na kojem svaki (iole) fanatični ljubitelj umetnosti može da provede bar nedelju dana, a da mu ne bude ni u jednom trenutku dosadno.
(Ja bih ostala kod Šilea i zauvek, ali me niko nije pitao :()

deponija

Meni su rekli da je ovo (to sa zlatnom loptom na vrhu, sa kockicama i svačim) deponija, ali ja i dalje sumnjam…

schonbrunn

SCHLOSS SCHONBRUNN

Austrijska carska palata. Mesto na kojem se nekad mudrovalo i odlučivalo o sudbini ovog našeg dela sveta. Moć i raskoš i dalje emaniraju na svakom koraku.