žrtva jednog ludaka

Modiljani u Beogradu!!!

Posted in gradovi i himere, poesis i noesis, wings of desire by lusija on 1 децембар, 2007

Ja sam u totalnoj ekstazi! A danas svakako idem u Bg! Nema srećnije osobe od mene sad!

„Poznavaoce života Amedea Modiljanija nije iznenadila vest da je otkrivena još jedna njegova slika. (…) reč je o slici „Portret muškarca” (1918) koja će od danas biti predstavljena u galeriji Progres – prvo beogradskoj, a onda i svetskoj publici. Izložba o kojoj se ovih dana govori Beogradu obuhvatiće i privatna Modiljanijeva dokumenta i druge predmete koji osvetljavaju njegov život.“

dalje>> politika i o problemima oko izložbe

Advertisements

Koncert Block Out-a u Tremi

Posted in poesis i noesis by lusija on 1 децембар, 2007

moj_bloki

Sinoć je bilo sjajno! Ti ljudi iz Block Out-a stvarno nisu normalni (u najpozitivnijem smislu). Za više od dva i po sata svirke, oslobođeno je toliko pozitivne energije kao na retko kojem koncertu. Bilo je lepo to gledati, kao što je uvek lepo videti ljude koji rade ono što vole.
Posle više od dva sata svirke, kad su kao krešendo celog koncerta, svirali Nedostupna polja… bilo je neverovatno! Videlo se kako Nikola u nekim trenucima gubi dah, ali atmosfera je bila vrhunska.
Ono što, verovatno, sve koji nisu bili na koncertu (i kad čuju od prijatelja kako je bilo, kajaće se :)) najviše zanima su najavljene nove pesme. Odsvirana je samo jedna, na samom početku koncerta, peva Nikola (Mita kulira iza zvučnika), sadržina u blokautovskom maniru društveno-politička, a atmosfera… meni se čini najsličnija onoj u pesmama sa „Ako imaš s kim i gde“ (npr. Težak slučaj pakla). Kao što je to uvek sa pesmama Block Out-a slučaj (bar ja imam to iskustvo), i ova se ne može voleti dok se ne čuje puno puta, dok se njena melodija ne počne doživljavati kao melodija dana, melodija bića…
Stvar koja svakako zaslužuje sve pohvale je video koji je išao u pozadini sve vreme. Jako zanimljiv i konceptualno osmišljen, mnogo je doprineo atmosferi, a istovremeno nije previše odvlačio pažnju. Varirani su neki motivi (blockiji, zlatna ribica, svet koji se okreće, deca, oči) i postepeno uvođeni novi, ali tako da je sve savršeno odgovaralo pesmi koja je u toku i istovremeno je bilo potpuno prepoznatljivo blokautovski. Mislim da su uspeli da smisle najružnijeg blokija ikad 🙂 ali je bio odlično uklopljen u koncepciju. Ja sam pre početka koncerta mislila da će to biti promocija dvd-ija u tom smislu što će na videu biti puštani spotovi, ali drago mi je da nije bilo tako (što bi, uostalom, bilo prilično glupo)…
Začudo, nisu svirali Tri korne penal i Zvezdane staze (što skoro uvek sviraju), kao ni moju omiljenu pesmu – Raskorak, Sekiru, Sudoperu, Zorku… U principu, repertoar je bio standardan. Ja redovno tipujem s kojom pesmom počinju, završavaju i sl., ali ovog puta sam, eto, promašila zbog te nove pesme, ali je već druga bila po proračunu – Zečevi beli, pa Majdan, Čarobni akord (ili obrnuto), itd. Nekako je prva polovina koncerta bila obeležena sećanjem i nekom sentimentalnošću, da bi atmosfera živnula, masa napravila šutku (ali jako finu), pa čak sam i ja, iako sam bila čvrsto odlučila da mirno sedim i posmatram, bila prinuđena da ustanem.
Mislim da su odsvirali Dan koji nikad nije došao toliko dobro da ja sad uopšte ne mogu da je potpuno doživim slušajući je sa kompa… Nešto u atmosferi je bilo toliko moćno, da… teško je to objasniti, prosto je bio osećaj sasvim nesvojstven… u svakom slučaju totalno psihodeličan!
Sad mi je žao što nemam fotke, ali staviće oni to jednog dana na sajt 🙂 A možda ih preduhitri i neko ko je bio na koncertu, pošto su tamo uvek samo ljudi koji stvarno vole Block Out (to je još jedna divna stvar)…

P.S. Popravni za one koji nisu bili: u decembru, u Bg-u (sve informacije: na njihovom sajtu, koji su počeli redovno da ažuriraju

„Kada će doći trenutak da Vreme nestane i večnost ga proguta, da utonem potpuno?“

Posted in poesis i noesis by lusija on 15 септембар, 2007

ji

wyeth

Vladimir Tasić po Vladimiru Tasiću

Posted in poesis i noesis by lusija on 7 септембар, 2007

Spremajući seminarski, ponovo iščitavam intervjue koje je Vladimir Tasić dao, uglavnom neposredno pre i posle dobijanja Vitalove i NIN-ove nagrade.
Ponešto o njemu, njegovim pogledima na svet i književnost, i o romanu „Kiša i hartija“

Hiroshige_Sudden_Shower
„Jedan od razloga za to što sam uveo ženski lik dramatizovanog pripovedača upravo je potreba da se formalno ograniči mogućnost biografskih tumačenja. Drugi razlog je mnogo važniji: želeo sam da stvorim snažan ženski lik koji sasvim slobodno luta navodno muškim prostorom najrazličitijih znanja, istorija i mitologija, jer se samo u tom lutanju oseća kao kod kuće. Usled nekih stereotipa koje tek treba da prevaziđemo, takav lik je u recepciji automatski marginalizovan i to je, naravno, deo Tanjine drame, deo tereta koji oseća.“

„Knjiga je uvek na neki način umrežena, i menja se dok je upoznajemo. Kao grad.“

„(…) apologija intelektualne alternative ne mora nužno biti vezana za postmodernizam. Možemo se, na primer, buniti protiv ove ili one velike naracije u ime neke treće. Ne moramo sve odjednom negirati. (…)Uostalom, teze o smrti velikih naracija, kraju istorije i tome slično, i same su velike naracije – po definiciji veće od svih. Prema njima sam odgovarajuće skeptičan.“

„Ako nešto osećam kao moguću poziciju literature,(…) , onda je to mogućnost njenog povratka takozvanim velikim temama.“

NIN 21.01.05.
***

“Možda se radi o onoj vrsti odbrojavanja kakvo vidimo u filmovima, kada junak treba da izađe iz stanja duboke hipnoze, samo što u ovom slučaju nema nikog ko bi mojoj junakinji rekao: gotovo je, suočila si se sa svojim morama i sećanjima, budna si i izlečena. Ostaju tri tačke. Možemo o tim brojevima misliti i na drugi način, kao da se očekuje lansiranje rakete čiji putnici zamišljaju postojanje drukčijeg i boljeg sveta. Šta ih čeka? Kakav je to svet? (…)Ne znamo. Vidimo samo da je raketa lansirana, u dimu i buci, vidimo srušenu lansirnu skelu. Ostaje nam da je tumačimo kako znam o i umemo, oprezno se nadajući da u zbrci informacija i dezinformacija uprkos svemu opstaje neka istina. Ona je u roman upisana upravo tako: okružena metežom.“

„Što se tiče muzike, ona se pojavljuje kao neka vrsta metafore. Uostalom, to je stara priča: svet je zvuk. Nakon vekova u kojima je svetlost iz određenih razloga imala primat, zvuk je doživeo izvestan preporod u nauci. (…)postoje i neki sasvim konkretni razlozi za to što sam u roman uveo priče iz istorije elektronske muzike. Ima nečeg tužnog u tome što uprkos svojoj nadaleko poznatoj opsesiji istorijom zanemarujemo podatak da je jedan mali deo istorije savremene muzike pisan u Studiju za elektronsku muziku Radio Beograda.“

„Gorčina koja se u romanu oseća posledica je, delom, užasavanja nad istorijom koja nas melje i koju je Sioran jednom opisao kao nepristojnu mešavinu banalnosti i apokalipse. Gorko je i to što glavna junakinja oseća da joj ostaje samo da objavi svoje postojanje, da krikne: ne, ne prihvatam zelotske formule, moj svet je nešto drugo. Ako je to utopija, Tanja je nikome ne nameće već je samo objavljuje, poziva na razmišljanje i ne nudi konačne odgovore.“

„Smatram veoma važnim ono što literatura nudi, ono što je za nju specifično. A to je, između ostalog, jedan intimni susret sa mogućim svetom, jedna suspenzija vremena koja omogućava da se razvije odnos prema onom što je predstavljeno, da se tuđa muka usvoji u formi empatije. Knjiga na trenutak spaja dva ljudska bića i bar u toj minimalnoj meri, bar u mašti, ukazuje na mogućnost hermeneutičkog razgovora.“

Politika 18.01.05.
***

„U «decentriranoj» strukturi, svaki čin pisanja potencijalno bi mogao promeniti identitet koji pripisujem subjektima ili objektima rečenice. (…)u samom činu pisanja došlo do promene mog identiteta.“

V. Tasić: „Terminator2: pisac u potrazi za identitetom“

LANGUAGE

Posted in poesis i noesis by lusija on 5 септембар, 2007

Locate I
love you some-
where in

teeth and
eyes, bite
it but

take care not
to hurt, you
want so

much so
little. Words
say everything.

I
love you
again,

then what
is emptiness
for. To

fill, fill.
I heard words
and words full
of holes
aching. Speech
is a mouth.“

Robert Creeley

mala napomena: pesma je pisana projektivnim stihom (to je stih otvorene forme, koji se oblikuje iz ritmova disanja pesnika koji piše); veoma je važno čitati je sa pauzama na krajevima stihova (a ne smisaonih i sintaksičkih celina) jer se na taj način otvaraju u nekim stihovima mali hijati, zjapovi (Barthes bi verovatno našao razna zadovoljstva u ovom tekstu :)), u koje „upada“ novi smisao, nekad sasvim suprotan od onog koji bi se dobio čitanjem po inerciji (bar je takav moj utisak).

Koliko dugo mogu biti?

Posted in poesis i noesis, wings of desire by lusija on 4 септембар, 2007

egon_schiele

„Koliko dugo mogu biti zid, odbijati vetrove?
Koliko dugo mogu biti?
Praviti rukom zaklon od sunca,
Zaustavljati plave munje hladnog meseca?
Glasovi usamljenosti, glasovi patnje
Zaogrću moja leđa, neminovno.
Kako ih umilostiviti, njihovu malu uspavanku?

Koliko dugo mogu biti zid oko mog zelenog vrta?
Koliko dugo moje ruke
Mogu lečiti njegov bol? I koliko još moje reči
Mogu biti na nebu sjajne ptice utehe, utehe?
Strašna je stvar
Biti toliko otvoren: to je kao da je moje srce
Stavljeno na lice i šeta svetom.“

Silvija Plat („Tri žene„, prevod: D.B. i O.M.)

Kakav treba da bude savremeni muzej?

Posted in gradovi i himere, poesis i noesis by lusija on 1 септембар, 2007

(Jüdisches Museum Berlin)

Za zgradu Jevrejskog muzeja(završenu 2001.godine) u Berlinu može se bez sumnje reći da predstavlja jedno svojevrsno delo vrhunske arhitekture.

jevrejski_muzej_berlin

Daniel Libeskind svojim projektom „Između linija“(„Between the Lines“) veoma lucidno i kreativno sugeriše potrebu za promišljanjem jevrejsko-nemačkih sukoba kao konstantne pojave u prošlosti, ali i svih drugih sukoba i tenzija koji nastaju na mestima gde se sučeljavaju dve različite kulture, naroda, jezika. Na taj način nam se formom (cik-cak linije – posmatrano iz ptičije perspektive, ali i fasadom na kojoj se linije seku, prelamaju, prekidaju) sugeriše i naglašava smisao sadržaja, što značajno menja naše ustaljene koncepcije o tome šta muzej jeste, u smislu dihotomije (što nije čak ni dihotomija već potpuno isključivanje veze) između „spoljašnjeg“ (zgrade) i „unutrašnjeg“ (postavke) muzeja.

jevrejski_muzej_1_berlin

Stalna postavka u Muzeju upoznaje posetioce sa dva milenijuma jevrejske i jevrejsko-nemačke istorije. U prvoj prostoriji se posetioci upućuju da napišu želju i zakače je na veliki nar, čime počinje upoznavanje sa jevrejskim običajima i kulturom, što se nastavlja kroz niz soba u kojima se nalaze spomenici, fotografije, predmeti iz svakodnevnog života i sl.
Može se pogledati i nekoliko dokumentarnih filmova, kao i rukopisi značajnih Jevreja, od najstarijih zapisa do Nobela i Alberta Ajnštajna. Usput se objašnjava priroda jevrejsko-nemačkih sukoba i uzorci koji su do njih doveli. Kako je život Jevreja u Nemačkoj docnije funkcionisao rečito govori činjenica da većina nas (recimo uslovno, laika) ne zna da je poznati nemački pesnik Hajnrih Hajne, u stvari, pokršteni Jevrejin, jedan od onih mnogih koji su na taj način pokušali da olakšaju život sebi i svojim porodicama.
Dobra i zla vremena za Jevreje u Nemačkoj su dolazila i odlazila, pa su tako, posle velikog entuzijazma i Vajmarske Republike, mržnja i sukob kulminirali u Drugom svetskom ratu.

fallen_leaves

Jedan od najsjanih momenata na celoj izložbi je instalacija „Shalechet“(„Fallen Leaves“) Menaša Kadišmana (Menash Kadishman). Duga, uska i mračna prostorija, bezbroj lica bez identiteta, metalna grmljavina naših koraka po njima (na čemu je umetnik posebno insistirao), proizvode mučan utisak nasilne smrti. Neverovatno sugestivno delo, tera na razmišljanje o tome kako i zašto neko može da oduzme toliko života, ali i da li negde duboko u nama postoji isti poriv, jer rat nije završen kada jedna od strana kapitulira, to nije prosti odnos pobednika i poraženih, nastradalih i preživivelih, jer ostavlja posledice i kod krvnika i kod žrtve, koji su, uostalom, u službi jedne iste stvari – Ništavila (Imre Kertes). Ipak, sam naziv instalacije – „opalo lišće“, ostavlja mogućnost pozitivnog tumačenja, sa nadom da novo proleće i novi život, ipak, dolazi.

jedan zanimljiv tekst o (ne)savremenim muzejima…

Pozdrav iz Becha!

Posted in poesis i noesis by lusija on 20 јул, 2007

Evo mene u Bechu vec 4 dana i sasvim sam se lepo privikla na njega, kao da sam kod kuce, tj. navikla sam se bolje nego shto sam naviknuta na to „kod kuce“… Samo shto danas idem dalje. Ka Geteovoj rodnoj kuci.
Ovde je bilo savrsheno. Bech je divan grad.
Skoro sve najbolje Shileove slike i crtezi su ovde (osim moje omiljene na kojoj je devojka u zelenoj majci)…

majka s dvoje dece
„Majka sa dvoje dece“ – pitam se zashto je ona tako mrtva?

zagrljaj
„Zagrljaj“- kako ju je ochajnichki zagrlio, ogromna zudnja, ushao bi u nju sasvim, ona kao da se stidi, kao da ga ne voli, a puna je bola.

smrt_i_devojka
„Smrt i devojka“ – smrt je tako nezno grli iako je ne oseca, ne, on saoseca, prazan prazninu prepoznaje, ona se prepushta, pada, ochajno…

porodica
„Porodica“-on zabrinut, ali josh imasnage, ona potonula, bez nade, dete dirljivo sklupchano uz majchinu nogu, neshto grli svojim kosturskim prsticima…

poljubac
Zashto svi „Poljubac“ smatraju najboljom Klimtovom slikom? On je Orfej, ali grublji, njena glava kao otkinuta, postoji josh samo u njegovim rukama, ona je nezna, ali je chak nekako i ruzna. Uopshte mi se ne dopada. Ne moze da se meri sa „Betovenovim frizom“…
Toliko za sada… Slike posle.

*Sve slike se nalaze u Beču, u Gornjem Belvederu (Upper Belvedere)

Čudovište u „Ogledalu“ Silvije Plat

Posted in poesis i noesis by lusija on 28 јун, 2007

Vilijam Fridman

Za mnoge ženske pisce potraga u ogledalu je poslednja potraga za sobom – za svojom ličnošću i identitetom, a često i za stvaraocem u sebi. Tako je i u Silvijinoj pesmi Ogledalo. U poeziji se kroz ličnost žene najčešće reflektuje lik muškarca ili deteta, ali je u ovoj pesmi nije tako. Žena je ogledalo samoj sebi, ona je i u ogledalu, odraz je njen lik. Ogledajući se žena traži svoju unutrašnjost, sebe, u biću (ili ne-biću) ogledala.
Ona, koja u odrazu u jezeru traži laskavi, iako možda i iskrivljeni odraz svog lika, u stvari je jedan od aspekta samog ogledala u koje je zagledana. Ona je žena kao muški ideal ili kao promašeni ideal, žena koja žudi da zauvek ostane „mlada devojka“ i koja se okreće tim lažljivcima, svećama ili mesecu tražeći potvrdu mita o večnoj mladosti, pitomsti i seksualnoj privlačnosti. Ona je personifikacija – ili odraz – ogledala kao pasivnog sluge, objekta koji percepcipira i doživljava svet bespomoćno gutajući ili neselektivno apsorbujući. Slika, koja se na kraju pojavljuje u ogledalu – stara žena kao užasna riba, suprotna je ili „mračna“ strana ogledala. Ona je ogledalo koje nalazi neku vrstu surovog zadovoljstva u beskompromisnoj istinitosti što odbijajući ulogu pasivnog odraza u korist veće kreativne autonomije, postaje, kroz isti takav muški uslovljen pogled, proždiruće čudovište. Žena/ogledalo onda traži svoj odraz u ogledalu/ženi i nastanak pesme je rezultat psihičke kopije jezičkog fenomena. Narušavajući svoju implicitnu težnju, pesma postaje umesto odraza sveta, odraz drugih ogledala i procesa ogledanja. Kada živa ogledala pilje jedan u druga, kao kada jezik gleda samo u sebe, onda su sama ogledala i ogledanje vidljivi.
Ova paralela između osobe i pesme sugeriše da u Ogledalu ogledalsko staklo i jezero simbolišu ženu – naročito ženu pisca ili umetnika, za koju je pitanje mimetičke refleksije ili kreativne transformacije odlučujuće. Za ženu – a posebno za majku – per se, krucijalni izbor je između afirmacije ili potiranja sebe: da li će verno odražavati dete, ili uopštenije, drugog, ili će insistirati na svom autonomnom identitetu i percepciji. Uradivši ovo poslednje rizikuje da u ogledalu umesto lepe mlade devojke ugleda užasnu ribu…

prevod: Olivera Miok

nastavak teksta: Zlatna greda, br.66, april 2007.

Gordana Kuić večeras u Novom Sadu

Posted in poesis i noesis by lusija on 18 јун, 2007

Ovogodišnja dobitnica nagrade Žensko pero, Gordana Kuić, gostuje večeras u Novom Sadu. Književno veče posvećeno nagrađenom romanu Balada o Bohoreti biće održano u čitaonici Gradske biblioteke u 20h.