žrtva jednog ludaka

Zaustavimo homofobiju!

Posted in ravnopravnost by lusija on 11 октобар, 2008

Koliko ljudi zaista zna stepen zastupljenosti homofobije i sa njom povezane diskriminacije u našem društvu?
Homofobija (grč. strah od ljudi istopolne orijentacije) samo je jedna vrsta ksenofobije (grč. strah od stranog/drugog). Počnimo od pitanja čemu strah? Strah se javlja kao reakcija na pokušaj narušavanja kodeksa ponašanja koje društvo smatra normalnim. S obzirom da ono što je „normalno“ određuju odnosi moći, logično je da oni na vrhu hijerarhije teže očuvanju postojećeg poretka. Činjenica je da je naše društvo izrazito patrijarhalno usmereno, i shodno tome, izvesna povlašćena grupacija (kojoj uglavnom pripadaju muškarci, heteroseksualno orijentisani, pripadnici vladajuće etničke i verske zajednice) emancipaciju žena (u bilo kom pogledu) shvata kao pretnju. Šta to znači? To znači da žene još uvek u velikoj meri bivaju diskriminisane već zbog toga što su žene, a da ne govorimo o tome kako se stepen diskriminisanosti povećava u direktnoj proporciji sa pripadnošću žene još nekoj od marginalizovanih grupa (Romkinje, lezbejke…).
Pošto smo razmotrili (i razmotrile) razloge kseno- i homo- fobično ponašanja kod vladajuće grupacije (što nikako ne znači da su navedene pretpostavke dovoljni razlozi za opravdavanje takvog ponašanja), treba da se osvrnemo na sebe, tj. na sve ono koji čine središnji deo društva. Kakvi su tu razlozi za neprihvatanje drugosti? Čini se da tu reč nije toliko o prihvatanju, koliko o ignorisanju same činjenice postojanja drugih/različitih od nas samih. Neki bi na ovo mogli reći da je u Srbiji takva situacija da svako mora da gleda samo sebe. Čak i ako se sa ovim složimo, „gledati sebe“ ne sme povlačiti sa sobom nijedno „ugroziti drugog“. S druge strane, problem je i u tome što nikad ne pokušamo da se stavimo u situaciju tog drugog.
Danas na seminaru „Zaustavimo homofobiju“ koji je organizovala Novosadska lezbejska organizacija (NLO), igrana je jedna veoma korisna igra, vrlo simboličnog naziva „Kao u stvarnom životu“. Za mene je to bila jedna od prvih prilika da se stavim u situaciju višestruko diskriminisane osobe (moja uloga je bila uloga Romkinje, bez papira, žrtve nasilja u porodici). Mislim da je krajnje izlišno da kažem koliko sam se izloženo svim mogućim pretnjama osećala. Sve ovo pričam zbog toga što ravnodušnost kao stav nije u redu. Glavni argument za takvo ponašanje je skrivanje iza neupućenosti. Sa tim se donekle slažem. Ali ne-upućenost već etimološki ukazuje na to da se može vrlo lako prevesti u upućenost. Kako? Možemo da krenemo od školskog vaspitanja, pa na dalje, uvek se nađe način da se do informacija stigne. S te strane, svaka čast devojkama iz NLO-a na organizovanju ovog seminara.
Na kraju pitanje za razmišljanje: kada će se u našem društvu moći otvoreno govoriti o pitanjima diskriminacije? Preciznije rečeno, dokle će se osobe koje žele da stvore otvoreno društvo morati skrivati da ne bi bile žrtve napada ultra-konzervativnih struja?

Advertisements
Tagged with:

7 реаговања

Subscribe to comments with RSS.

  1. msli perica said, on 11 октобар, 2008 at 8:18 pm

    Da je homoseksualyima normalna pojava, te da ti je tata voleo bate, a mama seke tebe ne bi bilo
    A što se tiče tzv. homofobije nema tu nikakvog straha, njih se niko ne plaši već zgražava 😉 nabijem ih sve na k…. 😉

  2. lusija said, on 11 октобар, 2008 at 11:28 pm

    hm… to više govori o onima koji se zgražavaju nego o onima koji su predmet zgražavanja.
    ako ćemo tako ima mnogo nenormalnijih i štetnijih pojava (npr. rasizam, fašizam, itd.).

  3. karver07 said, on 12 октобар, 2008 at 9:42 am

    Prvo da kažem da mi je veoma drago da je blog profunkcionisao… Između ostalog blog je važan zbog mesta za tekstove ovog tipa.
    „…Problem je i u tome što nikad ne pokušamo da se stavimo u situaciju tog drugog.“ Problem je u tome i što „mi“ očekujemo da se neko stavi u situaciju tih „drugih“, ili još preciznije tog/te „drugog/druge“. Za to je potrebno mnogo ovakvih i sličnih blogova 🙂 Ja zaista mislim da je posredi neobrazovanost i primitivnost… Ne, ne želim ovde da ističem to kako su Srbi zaostao narod (za šta su me mnogi optužili povodom onog teksta), već su „zajednica“ koja je patrijarhalno organizovana, i kraj. Jedino što se može uraditi jeste neprekidno apelovati, pričati, obaveštavati… Ali, to je malo naporan i malo uzaludan posao. Često zna samo da izazove određene pojedince (ili grupe) na bunt. Primera radi, povodom onog mog teksta („Ko je ovde bolesta?“) dobila sam što na redakcijski a što na lični (!) mail vrlo uznemirujuće pošiljke… Čak sam imala pozive na mobilni telefon, gde sam imala tu privilegiju da me neko usred noći budi i pušta klanje petlova ili kokošaka (ne umem baš da razlikujem). To je delimično odgovor na tvoje pitanje: „Dokle će se osobe koje žele da stvore otvoreno društvo morati skrivati da ne bi bile žrtve napada ultra-konzervativnih struja?“ Sve dotle dok se ne razvije dovoljan stepen tolerancije, naravno i razumevanja. Mislim da ćemo se načekati, jer ako ti neko, opet kao reakcija na onaj tekst, savetuje da je u tebi zlo i da treba da ideš u manastir kako bi se pročistio… to svakako znači da smo daleko od uspostavljanja komunikacije.

  4. lusija said, on 12 октобар, 2008 at 10:51 am

    Uglavnom se slažem sa tobom, jedino što bih dodala je da situacija nije takva samo u Srbiji, mislim ljudi su homo- i kseno- fobični svugde u svetu, kao što i u Srbiji ima dosta oni koji to nisu. Ne bih da ulazim u to da li društvo treba menjati prvo od dole (od nas samih) ili od gore (u smislu izglasavanja zakona koji štite prave svih marginalizovanih grupacija), ali sam sigurna da ono što razlikuje Srbiju od sveta, nisu kao što sam već rekla, toliko zaostalost i neobrazovanost, koliko nedostatak pravne regulative.

  5. mikosava said, on 19 октобар, 2008 at 11:05 am

    mrzime da čitam članak, ali eto slažem se…….uvek se slažem sa tobom….slažem se da treba da nastaviš da pišeš blog, i majke ti unormali se malo

  6. solaric said, on 15 мај, 2009 at 9:27 pm

    лично немам наравно ништа против другости (леп израз)ако ствар не почиње да се злоупотребљава за потребе сиве еминеције што је често и случај кроз испољено јавно наметање и промовисање једне сфере живота која треба да остане приватна ствар појединаца.

  7. lusija said, on 27 мај, 2009 at 7:45 am

    Problem je u tome što homoseksualci ne traže ništa što heteroseksualcima nije omogućeno… Ako seksualno opredeljenje treba da ostane u domenu privatnog, zašto ga onda i heteroseksualcima tamo ne zadrže, nego je navodno normalno da ja znam šta je radio dečko moje drugarice, a ne bi bilo normalno da znam šta je radila njena devojka (na kraju, ni jedno ni drugo me se ne tiče).


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: