Novosadska stvarnost
Ako imate utisak da ovaj post štrči iz dosadašnje koncepcije mog bloga, ne treba da se čudite – to govori o promenama koje će koncepcija pretrpeti, kao što je i autorka (tj. ja) promenila delimično svoja interesovanja. Radi se o jednoj novoj svesti šta stvarnost jeste, a umetnost je objektivno gledano jedan jako mali njen deo, ili obrnuto, ako smatrate da je sve umetnost, kao npr. umetnost življenja, onda treba da se zapitamo zašto je život toliko lišen svoje suštine. Ja ne verujem da i jedan istinski human čovek koji se zalaže za oplemenjenje kroz umetnost i kulturu, može da ostane ravnodušan prema ovome. Nije mi cilj da se zgadite, već da se pokrenete. Ja isto ne bih verovala (iskreno, nisam nikad ni razmišljala o tome) da ovakav horor zaista postoji da nisam videla.
žrtva jednog ludaka 
Jezivo!
to je i više nego jezivo. taj užas se ne može ni izraziti!
„zašto je život toliko lišen svoje suštine“ Zato shto smo ga doveli do lishvanje svih vrednosti, a vrednosti, ne neke, vec odredjene i jasne, postoje.
Gadno, nema šta.
Ovo je možda i deponija na koju se odlažu pregažene ili nesrećno nastradale životinje, ali bilo kako bilo, morale bi valjda da se sahrane sa malo više dostojanstva, a ne tako na gomilu pa nek trunu.
verovatno tu odlažu nesrećno nastradale životinje, ali ne verujem da one koje uspavaju (koje uhvate na ulici) odlažu negde drugde. stvarno ne očekujem da se svakoj životinji napravi spomenik, već samo da se iskopa jedna velika rupa, položi izvestan broj životinja i onda da se zakopaju.
nije to samo zbog životinja, već iz zbog ljudi – ovo je ekološka katastrofa!
osim toga, primetila sam da ovde ljudima izgleda ne smetaju deponije, ma kakve one bile, ili oni koji su odgovorni za to sasvim ignorišu ako se neko žali. Na primer, kada se ulazi u Suboticu vozom, kilometrima smrdi ona njihova deponija, što je čist izraz nekulture življenja, i šta? Nikom ništa.
ja sam mislio da su kafilerije zatvorene, zabranjene ili tako nešto. U svakom slučaju bi ih trebalo zakopati. Pošalji ovaj link ili original novinama (elektronskim i štampanim), možda neko odluči da objavi ili istraži dalje.
dzizus tek sad ovo vidim!!!! stravicno
i jeste slika nase stvarnosti, ne moze biti slikovitije… kako sa izbeglicama, tako sa kerovima, tako sa zaostalom decom, tako sa celim narodom
da,i da sve bude gore, pričam ja to tako roditeljima i zalažem se za prava životinja, i onda mi ćale ispriča kako je čitao u novinama da se neka porodica koja nije imala gde da živi, naselila u katakombama između Tvrđave i Dunava i pošto nisu imali čim da se greju, palili su neke krpe, i onda su i žene i dvoje dece tu nastradali!
to je tek strašno! dok se gradska vlast hvali svojim projektima za socijalnu pomoć (kad se sve sabere, to bude pomoć za stotinak ljudi ili nešto malo više), dotle narodna kuhinja nema ni hleb da da ljudima uz ručak, a o broju beskućnika i da ne govorim. i ne samo to, ovde ima izvestan broj građana koji se obogatio ili koji je imao sreće da se zaposli u dobrim firmama (što je sasvim legitimno), i vremenom provedenim u ušuškanosti, oni doživlajvaju potpunu amneziju, a i vid im slabi, i onda oni, koji bi mogli da pomognu, prosto ne znaju da je nekom pomoć potrebna i još misle da ako neko ne radi i nema da je sam kriv zato što je lenj, a ovde jedna jadna baka (u komšiluku) koja ima tako mizernu penziju da teško da ima i sama šta da jede, pretura po kontejnerima da bi nahranila mačke!
to je, naravno, ekstreman primer, ali…