žrtva jednog ludaka

Vladimir Tasić po Vladimiru Tasiću

Posted in poesis i noesis by lusija on 7 септембар, 2007

Spremajući seminarski, ponovo iščitavam intervjue koje je Vladimir Tasić dao, uglavnom neposredno pre i posle dobijanja Vitalove i NIN-ove nagrade.
Ponešto o njemu, njegovim pogledima na svet i književnost, i o romanu „Kiša i hartija“

Hiroshige_Sudden_Shower
„Jedan od razloga za to što sam uveo ženski lik dramatizovanog pripovedača upravo je potreba da se formalno ograniči mogućnost biografskih tumačenja. Drugi razlog je mnogo važniji: želeo sam da stvorim snažan ženski lik koji sasvim slobodno luta navodno muškim prostorom najrazličitijih znanja, istorija i mitologija, jer se samo u tom lutanju oseća kao kod kuće. Usled nekih stereotipa koje tek treba da prevaziđemo, takav lik je u recepciji automatski marginalizovan i to je, naravno, deo Tanjine drame, deo tereta koji oseća.“

„Knjiga je uvek na neki način umrežena, i menja se dok je upoznajemo. Kao grad.“

„(…) apologija intelektualne alternative ne mora nužno biti vezana za postmodernizam. Možemo se, na primer, buniti protiv ove ili one velike naracije u ime neke treće. Ne moramo sve odjednom negirati. (…)Uostalom, teze o smrti velikih naracija, kraju istorije i tome slično, i same su velike naracije – po definiciji veće od svih. Prema njima sam odgovarajuće skeptičan.“

„Ako nešto osećam kao moguću poziciju literature,(…) , onda je to mogućnost njenog povratka takozvanim velikim temama.“

NIN 21.01.05.
***

“Možda se radi o onoj vrsti odbrojavanja kakvo vidimo u filmovima, kada junak treba da izađe iz stanja duboke hipnoze, samo što u ovom slučaju nema nikog ko bi mojoj junakinji rekao: gotovo je, suočila si se sa svojim morama i sećanjima, budna si i izlečena. Ostaju tri tačke. Možemo o tim brojevima misliti i na drugi način, kao da se očekuje lansiranje rakete čiji putnici zamišljaju postojanje drukčijeg i boljeg sveta. Šta ih čeka? Kakav je to svet? (…)Ne znamo. Vidimo samo da je raketa lansirana, u dimu i buci, vidimo srušenu lansirnu skelu. Ostaje nam da je tumačimo kako znam o i umemo, oprezno se nadajući da u zbrci informacija i dezinformacija uprkos svemu opstaje neka istina. Ona je u roman upisana upravo tako: okružena metežom.“

„Što se tiče muzike, ona se pojavljuje kao neka vrsta metafore. Uostalom, to je stara priča: svet je zvuk. Nakon vekova u kojima je svetlost iz određenih razloga imala primat, zvuk je doživeo izvestan preporod u nauci. (…)postoje i neki sasvim konkretni razlozi za to što sam u roman uveo priče iz istorije elektronske muzike. Ima nečeg tužnog u tome što uprkos svojoj nadaleko poznatoj opsesiji istorijom zanemarujemo podatak da je jedan mali deo istorije savremene muzike pisan u Studiju za elektronsku muziku Radio Beograda.“

„Gorčina koja se u romanu oseća posledica je, delom, užasavanja nad istorijom koja nas melje i koju je Sioran jednom opisao kao nepristojnu mešavinu banalnosti i apokalipse. Gorko je i to što glavna junakinja oseća da joj ostaje samo da objavi svoje postojanje, da krikne: ne, ne prihvatam zelotske formule, moj svet je nešto drugo. Ako je to utopija, Tanja je nikome ne nameće već je samo objavljuje, poziva na razmišljanje i ne nudi konačne odgovore.“

„Smatram veoma važnim ono što literatura nudi, ono što je za nju specifično. A to je, između ostalog, jedan intimni susret sa mogućim svetom, jedna suspenzija vremena koja omogućava da se razvije odnos prema onom što je predstavljeno, da se tuđa muka usvoji u formi empatije. Knjiga na trenutak spaja dva ljudska bića i bar u toj minimalnoj meri, bar u mašti, ukazuje na mogućnost hermeneutičkog razgovora.“

Politika 18.01.05.
***

„U «decentriranoj» strukturi, svaki čin pisanja potencijalno bi mogao promeniti identitet koji pripisujem subjektima ili objektima rečenice. (…)u samom činu pisanja došlo do promene mog identiteta.“

V. Tasić: „Terminator2: pisac u potrazi za identitetom“

Advertisements

Једно реаговање

Subscribe to comments with RSS.

  1. karver07 said, on 8 септембар, 2007 at 10:58 pm

    „Kada ste pregazili, gacajuci po blatu, smetlishte svih teorija, ali samo tada, doci cete, dakle, do te dragocene sposobnosti da razlikujete ISTINU od LAZI – mozda jedinog iskustva koje se iz umetnosti izvuci moze.“

    Tasic citira Kisha u „Njushkachima jabuka“.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: