žrtva jednog ludaka

Kakav treba da bude savremeni muzej?

Posted in gradovi i himere, poesis i noesis by lusija on 1 септембар, 2007

(Jüdisches Museum Berlin)

Za zgradu Jevrejskog muzeja(završenu 2001.godine) u Berlinu može se bez sumnje reći da predstavlja jedno svojevrsno delo vrhunske arhitekture.

jevrejski_muzej_berlin

Daniel Libeskind svojim projektom „Između linija“(„Between the Lines“) veoma lucidno i kreativno sugeriše potrebu za promišljanjem jevrejsko-nemačkih sukoba kao konstantne pojave u prošlosti, ali i svih drugih sukoba i tenzija koji nastaju na mestima gde se sučeljavaju dve različite kulture, naroda, jezika. Na taj način nam se formom (cik-cak linije – posmatrano iz ptičije perspektive, ali i fasadom na kojoj se linije seku, prelamaju, prekidaju) sugeriše i naglašava smisao sadržaja, što značajno menja naše ustaljene koncepcije o tome šta muzej jeste, u smislu dihotomije (što nije čak ni dihotomija već potpuno isključivanje veze) između „spoljašnjeg“ (zgrade) i „unutrašnjeg“ (postavke) muzeja.

jevrejski_muzej_1_berlin

Stalna postavka u Muzeju upoznaje posetioce sa dva milenijuma jevrejske i jevrejsko-nemačke istorije. U prvoj prostoriji se posetioci upućuju da napišu želju i zakače je na veliki nar, čime počinje upoznavanje sa jevrejskim običajima i kulturom, što se nastavlja kroz niz soba u kojima se nalaze spomenici, fotografije, predmeti iz svakodnevnog života i sl.
Može se pogledati i nekoliko dokumentarnih filmova, kao i rukopisi značajnih Jevreja, od najstarijih zapisa do Nobela i Alberta Ajnštajna. Usput se objašnjava priroda jevrejsko-nemačkih sukoba i uzorci koji su do njih doveli. Kako je život Jevreja u Nemačkoj docnije funkcionisao rečito govori činjenica da većina nas (recimo uslovno, laika) ne zna da je poznati nemački pesnik Hajnrih Hajne, u stvari, pokršteni Jevrejin, jedan od onih mnogih koji su na taj način pokušali da olakšaju život sebi i svojim porodicama.
Dobra i zla vremena za Jevreje u Nemačkoj su dolazila i odlazila, pa su tako, posle velikog entuzijazma i Vajmarske Republike, mržnja i sukob kulminirali u Drugom svetskom ratu.

fallen_leaves

Jedan od najsjanih momenata na celoj izložbi je instalacija „Shalechet“(„Fallen Leaves“) Menaša Kadišmana (Menash Kadishman). Duga, uska i mračna prostorija, bezbroj lica bez identiteta, metalna grmljavina naših koraka po njima (na čemu je umetnik posebno insistirao), proizvode mučan utisak nasilne smrti. Neverovatno sugestivno delo, tera na razmišljanje o tome kako i zašto neko može da oduzme toliko života, ali i da li negde duboko u nama postoji isti poriv, jer rat nije završen kada jedna od strana kapitulira, to nije prosti odnos pobednika i poraženih, nastradalih i preživivelih, jer ostavlja posledice i kod krvnika i kod žrtve, koji su, uostalom, u službi jedne iste stvari – Ništavila (Imre Kertes). Ipak, sam naziv instalacije – „opalo lišće“, ostavlja mogućnost pozitivnog tumačenja, sa nadom da novo proleće i novi život, ipak, dolazi.

jedan zanimljiv tekst o (ne)savremenim muzejima…

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: