žrtva jednog ludaka

Zemlja preteranosti

Posted in comedia del arte apsurda by lusija on 11 јул, 2007

Impresije iz Bosne

Pretpostavljam da mnogima od vas ovo neće biti naročito inovativan tekst, ali ne mogu a da ne izrazam svoje impresije stečene pri prvoj poseti Bosni, tj. Republici srpskoj.
Počnimo od samog graničnog prelaza. Moram da priznam da o tome ranije nisam ni razmišljala (nekako aktuelno politiku koja me se direktno ne tiče prilično uspešno ignorišem) ali me je tabla na ulasku ipak iznenadila: mislila sam da sam krenula u Republiku srpsku, bila sam sigurna da nisam nigde zalutala, a obrela sam se u Bosni i Hercegovini (ako je verovati onome što piše na tablama na grničnim prelazima:) Tek tada sam počela da shvatam suštinu geopolitičkih odnosa koji tu vladaju, utopijsku ideju Republike srpske, kojoj se, uz svu dobru volju, ne može otpisati izvesna doza nacionalizma.
Nedaleko od granice nalazi se univerzitet veoma čudnog naziva – Slobomir. Jeste da je zamišljen kao slobodni univerzitet (što zvuči lepo, iako mi nije sasvim jasno šta to i znači), ali ime budi krajnje nelagodne asocijacije, čak i kod apolitičnih osoba poput mene. Posle sam saznala da ga je sagradio neki Slobodan (a nije onaj na kog sam prvo pomislila). Ne znam šta čoveku bi da uloži toliko para za izgradnju univerziteta i da mu tako nesrećno odabere ime.
No to još nije kraj sa imenima… Ja sam nekako naivno mislila da se posle jednog rata na verskoj i nacionalnoj osnovi ljudi koliko toliko opamete, postanu tolerantniji, shvate kuda vodi svaki nacionalizam (kao u jednom neoavangardnom performansu u kojem se kada umetnica izgovori rečenicu „JA SAM SRPKINJA“(Kineskinja, Mađarica, Engleskinja… osoba određena bilo kojom nacionalnošću)na njenom telu pojavi jedan krvavi rez), ali sam otkrila da je to bila prilično lepa iluzija. Ne znam zašto je i dalje neophodno izazivati imenima ustanova poput gimnazije i biblioteke koje se obe zovu „Filip Višnjić“. Naravno da tu na (vi)delo dolazi tolerantnost druge strane, ali, pobogu, Filip Višnjić! Uz svo poštovanje prema usmenom stvaralaštvu ne smatram da je on baš najzaslužniji Srbin da bi se po njemu zvale dve reprezentativne ustanove, kao da nisu mogle da se zovu po Ivi Andriću ili Meši Selimoviću, što bi svakako bilo mnogo neutralnije i prilično logičnije. Ali pošto oni nisu zagovarali velikosrpske ideje, očigledno su bili sasvim nepodobni.
Ono što me je, bar na prvi utisak, prijatno iznenadilo, bilo je hodžino pevanje i postojanje sasvim dobro očuvane džamije. Drugi utisak je bio negativniji – na mestima na ogradi oko dotične koja su bila otvorena, sada su zakucane daske, ali pošto ne znam uzroke ovoj pojavi, neću komentarisati dalje.
I ostali uočene pojave doprinose utisku da se ovde život vodi u ekstremima. Na primer, u jednom tako mirnom gradu kao što je Bijeljina postoji ulica poput Laze Telečkog u Novom Sadu u kojoj se odvija jedini noćni život ovog grada. Obaška što je ona duplo ili višestruko manje od slične novosadske, već u njoj ima tri puta više kafića po jedinici površine (i ljudi, takođe) što je stvar o kojoj se može raspravljati da li je pozitivna ili ne, ali je u svakom od tih kafića muzika toliko glasna da posle dva metra po ulasku u ulicu stiče se utisak da ste upali u neku kutiju sa mučenje (i ako niste homo i ksenofobični) u kojoj svim silama morate da se trudite da zadržite bar jednu nepomešanu misao. Stvarno mi nije jasno kako ti ljudi uspevaju da znaju u kom su kafiću, kakva je tu muzika, sa kim pričaju… toliko glasova. Na sve se može navići i sve zvukove posle nekog vremena prestanemo da percipiramo ako nam pažnja nije usmerena na njih, ali ljudski govor (čak i ako je u tekstovima pesama koje trešte naokolo) ne, jednostavno se ne može ignorisati (ovo se ja prisećam replike iz filma „Beyond the Clouds“ sa kojom se u potpunosti slažem).
Cela stvar postaje još gora kada se iz „ulice za izlazak“ prenese na bazene koji su još pri tom kao u okviru banje. Tu već dobija čudovišne razmere kada nadobudni DJ umiksuje „Another Brick in the Wall“ i „kod tebe su još uvek moje gaćice“. Koliko god bilo toplo, ono malo mog zdravog razuma što je preostalo od ove sasvim slučajno izabrane torture je odlučilo da se/me preseli bilo gde, pa makar i u kadu na hlađenje.
Srećom tu je još uvek Drina… Divno osveženje. Prosto sam se začudila kako toliko ljudi daje prednost tom bazenu i još nisam sigurna da mogu da nađem odgovarajuće razloge za to. Posebnu draž, i pomalo napetosti, kupanju je pridodala ideja da ne treba biti baš ekstremno smotan pa da se završi u drugoj državi (no, bar bih se ponovo osećala kao kod kuće, gde bih i bila ako me ne bi uhapsili zbog ilegalnog prelaska granice).
Ipak, ono što sam ponela kao lepo sećanje je izvesna neposrednost i srdačnost ljudi. Nadam se (pošto nisam imala priliku da upoznam veći broj ljudi) da to što su nam pomogli u nevolji nije bila čista vozačka solidarnost (pošto nam se,zbog nenaviknutosti na zakon po kojem svetla na kolima treba da budu upaljena i tokom dana, akumulator veoma neslavmo ispraznio u nedođiji), no, čak i da je to u pitanju, ostaje jedan lep ljudki gest.

Advertisements

7 реаговања

Subscribe to comments with RSS.

  1. Marko Bijelić said, on 11 јул, 2007 at 2:52 pm

    Privukao me naslov teksta na Blogotku. Prije nego što napišeš impresije sa putovanja, mislim da treba malo da se raspitaš o stvarima o kojima pišeš. A u svijetu Googlea, to danas uopšte nije teško i ne traži duže od par minuta.

    Za početak, na dva mjesta pišeš „Republika srpska“ umjesto „Republika Srpska“, što je isto kao da napišeš „Republika Francuska“.

    Slobomir je grad koji su na livadi usred nedođije podigli bračni par naših iseljenika u Ameriku. Sticajem okolnosti ljudi se zovu Slobodan i Mira (Slobo+Mir), isto kao i bračni par koji budi neke mračne asocijacije nekim ljudima iz Srbije. Taj čovjek i žena su napravili Pavlovića ćupriju, podigli univerzitet i osnovali banku. Inače, zanimljivo je reći da ne spadaju u red najbogatijih naših iseljenika u Ameriku, ali su sigurni oni koji su najviše tog vratili/donijeli svom kraju. Svaka im čast!

    Što se tiče imena i ustanove, Filip Višnjić je rodom iz okoline Bijeljine i naravno da će imena kulturnih ustanova kao što su biblioteka i gimnazija nositi ime jedne istaknute ličnosti iz istorije srpske kulture. Predpostaljam da se isto tako gimmazija i biblioteka u Travniku, odnosno u Tuzli zovu po Andriću i Selimoviću.

    Što se tiče noćnog života, tu svako naravno ima svoje invidualno mišljenje, šta mu se sviđa ili ne. Pa neću da ulazim u komentarisanje istog.

  2. Marko Bijelić said, on 11 јул, 2007 at 2:56 pm

    Male ispravke, trebalo je da stoji:

    Za početak, na dva mjesta pišeš “Republika srpska” umjesto “Republika Srpska”, što je isto kao da napišeš “Republika francuska”.

    i

    Što se tiče imena ustanova, Filip Višnjić je rodom iz okoline Bijeljine i naravno da će imena kulturnih ustanova kao što su biblioteka i gimnazija nositi ime jedne istaknute ličnosti iz istorije srpske kulture koja je rođena ili dugo živjela u tom kraju.

  3. Cavalier said, on 12 јул, 2007 at 7:51 am

    …postoji ulica poput Laze Telečkog u Novom Sadu…

    Pa da, Laze Telečkog, ja nikako da se setim imena te ulice. Svidela mi se… asocirala me na more, ne znam što
    🙂

    U Bijeljini nisam nikad bio. Jednom prilikom sam slučajno „upoznao“ taj grad kroz kulturno-umetnički program njihove televizije BN. Sasvim nedovoljno za moj ukus.

  4. doc said, on 12 јул, 2007 at 4:48 pm

    Sasvim slucajno sam primetio ovaj post. Na zalost, moderne tehnologije dozvoljavaju i polupismenima da kazu nesto, pa makar to bilo i obicno blebetanje. Ucinilo mi se na pocetku da je greska, ali se kroz tekst vidi da devojka ne zna pravopis. Timeo hominem unius libri! No ajde, pusti je, neka pise. Ali toliko neznanje o Visnjicu, te proglasavanje istog nacionalistom?! Mozda je i terorista. Probaj malo google, wikipedia i sl.
    en.wikipedia.org/wiki/Filip_Višnjić

  5. Konstantin_Veliki said, on 13 јул, 2007 at 2:21 am

    Sha ste se okomili jer je napisala ‘srpska’ mesto ‘Srpska’…ordinarana pravopisna greshka… „Republika Srpkska“, „Republika Srbija“, „Republika Italija“.
    Pod I, siguran sam da je pismenija od vas obojice. Pod II siguran sam da ste sa tih prostora, kad vam toliko smeta shto je ‘srpska’ napisano malim slovom. Pod III idi proveri koliko je shuplje crkveno zvono, pa javi. lol

  6. karver07 said, on 13 јул, 2007 at 3:05 pm

    #doc

    Da pratite ovaj blog, kao shto ne pratite, imali biste se uveriti da na njemu do sada nije napravljena niti jedna pravopisna, niti bilo koja druga greshka. Apsolutno sam uverena da ukoliko bih sada napravila mali test poznavanja gramatike jezika i pravopisnih pravila, nijedan od Vas ga ne bi uradio bez greshke, zato bi bilo lepo od vas da ponekad prvo prochitate i sakupite dovoljno dokaza da bi dali sebi pravo da izjavite: da neko „ne zna“ pravopis.
    To shto je neko u stanju napraviti greshku TAKVE i TE vrste znachi nishta drugo do to da je sam naziv „Republika SRPSKA“ toliko dugorochan i postojan da prosto chovek ne SME da pogreshi! Iskreno, vidi se da ste, zaista nichim izazvani, „flipnuli“ i ta chinjica bode ochi. Opustite se, i bez vredjanja.

  7. lusija said, on 20 јул, 2007 at 8:09 pm

    dok sad ovo chitam iz becha, mnogo mi je smeshno…
    pokushavala sam ranije da odgovorim, ali mi se sad neshto chini da imam i pamernijih tema za razmishljanje od Republike Srpske.
    dodacu josh samo to da tako buchna reakcija i to sa tako praznim argumentima samo dodatno potvrdjuje moje teze, ma koliko one bile impresionistichki iznete…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: