žrtva jednog ludaka

Čudovište u „Ogledalu“ Silvije Plat

Posted in poesis i noesis by lusija on 28 јун, 2007

Vilijam Fridman

Za mnoge ženske pisce potraga u ogledalu je poslednja potraga za sobom – za svojom ličnošću i identitetom, a često i za stvaraocem u sebi. Tako je i u Silvijinoj pesmi Ogledalo. U poeziji se kroz ličnost žene najčešće reflektuje lik muškarca ili deteta, ali je u ovoj pesmi nije tako. Žena je ogledalo samoj sebi, ona je i u ogledalu, odraz je njen lik. Ogledajući se žena traži svoju unutrašnjost, sebe, u biću (ili ne-biću) ogledala.
Ona, koja u odrazu u jezeru traži laskavi, iako možda i iskrivljeni odraz svog lika, u stvari je jedan od aspekta samog ogledala u koje je zagledana. Ona je žena kao muški ideal ili kao promašeni ideal, žena koja žudi da zauvek ostane „mlada devojka“ i koja se okreće tim lažljivcima, svećama ili mesecu tražeći potvrdu mita o večnoj mladosti, pitomsti i seksualnoj privlačnosti. Ona je personifikacija – ili odraz – ogledala kao pasivnog sluge, objekta koji percepcipira i doživljava svet bespomoćno gutajući ili neselektivno apsorbujući. Slika, koja se na kraju pojavljuje u ogledalu – stara žena kao užasna riba, suprotna je ili „mračna“ strana ogledala. Ona je ogledalo koje nalazi neku vrstu surovog zadovoljstva u beskompromisnoj istinitosti što odbijajući ulogu pasivnog odraza u korist veće kreativne autonomije, postaje, kroz isti takav muški uslovljen pogled, proždiruće čudovište. Žena/ogledalo onda traži svoj odraz u ogledalu/ženi i nastanak pesme je rezultat psihičke kopije jezičkog fenomena. Narušavajući svoju implicitnu težnju, pesma postaje umesto odraza sveta, odraz drugih ogledala i procesa ogledanja. Kada živa ogledala pilje jedan u druga, kao kada jezik gleda samo u sebe, onda su sama ogledala i ogledanje vidljivi.
Ova paralela između osobe i pesme sugeriše da u Ogledalu ogledalsko staklo i jezero simbolišu ženu – naročito ženu pisca ili umetnika, za koju je pitanje mimetičke refleksije ili kreativne transformacije odlučujuće. Za ženu – a posebno za majku – per se, krucijalni izbor je između afirmacije ili potiranja sebe: da li će verno odražavati dete, ili uopštenije, drugog, ili će insistirati na svom autonomnom identitetu i percepciji. Uradivši ovo poslednje rizikuje da u ogledalu umesto lepe mlade devojke ugleda užasnu ribu…

prevod: Olivera Miok

nastavak teksta: Zlatna greda, br.66, april 2007.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: