žrtva jednog ludaka

Perspektive

Posted in comedia del arte apsurda, poesis i noesis by lusija on 9 мај, 2007

perspektive

„Koračam još kao da idem
nečem u susret, gledam i mislim,
a preda mnom su sve same neminovnosti,
bez izlaza, bez odlaganja.

Kamen koji može samo
da tone.
Zavesa koja se svega jednom spušta,
a nikad ne diže.
Priča o ptici za koju se zna jedino
da je odletela.

Života nema, smrt ne dolazi.
Neshvatljiva, duga, nepodnošljivo duga,
ljudska sudbina.“

I. Andrić: Koračam još kao da idem

Advertisements

3 реаговања

Subscribe to comments with RSS.

  1. karver said, on 11 мај, 2007 at 9:34 am

    „Mi smo nihilističke misli, samoubilačke misli koje se javljaju u božjoj glavi.“ – F.Kafka

  2. pitchweis said, on 12 мај, 2007 at 6:42 am

    Ma dajte, čemu takav pesimizam, kao da vam je Šopenhauer nešto u rodu.

  3. karver07 said, on 12 мај, 2007 at 1:04 pm

    Možda i jeste, nikad se ne zna…


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: