žrtva jednog ludaka

L’ hommage à Charles Baudelaire

Posted in poesis i noesis by lusija on 3 мај, 2007

veze
Veze I
veze_I
Veze II

Veze

Priroda je hram gde mutne reči sleću
Sa stubova živih ponekad,a dole
Ko kroz šumu ide čovek kroz simbole
Što ga putem prisnim pogledima sreću.

Ko odjeci dugi što daljem se svode
U jedinstvo mračno i duboko što je
Ogromno ko noć i kao svetlost, boje,
Mirisi i zvuci razgovore vode.

Neki su mirisi ko put dečja sveži,
Zeleni ko polja, blagi ko oboe,
-Drugi iskvareni, pobednički, teži,

Što u beskraj šire prostiranje svoje,
Kao ambra, mošus, tamjan, raskoš njuha
Koji peva zanos čula nam i duha.

Radosni mrtvac

U crnici masnoj gde puževa ima
Duboku ću sebi da iskopam jamu,
Da prepustim svoje stare kosti snima
Ko ajkula morska uronjen u tamu.

Mrzim oporuke i mrzim grobnice!
Pre neg’ što od sveta suzu bih da molim
Gavrane bih rađe zvao, živ, da ptice
Krvav trup mi kljuju kljunovima golim!

Crvi, gluva, slepa, crna pratnjo grozna,
Evo vam mrtvaca slobodna, radosna;
Filozofi raskalašni iz truleži,

Plazite, evo vam ruševina moja,
I recite – ima muka li još koja
Za telo bez duše što s mrtvima leži!

Advertisements

Једно реаговање

Subscribe to comments with RSS.

  1. pitchweis said, on 5 мај, 2007 at 5:22 am

    Nešto mi poznate ove fotke :). Lepe su, čini mi se da smo bili zajedno kada smo ih fotografisali i dali im im veze 🙂 Idem da spustim mačiće sa tavana, vreme je da krenu u avanturu.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: