žrtva jednog ludaka

Pohlepni čin čitanja

Posted in poesis i noesis by lusija on 25 март, 2007

„Kada sam se probudio, spremao sam se da odgovorim Anriju van Blarenbergu. Ali pre nego što sam to učinio, hteo sam da bacim pogled na Figaro, da pristupim onom odvratnom i pohlepnom činu koji se zove čitanje novina i zahvaljujući kojem se sve nesreće i kataklizme na svetu tokom poslednja dvadeset i četiri sata, bitke koje su koštale života pedeset hiljada ljudi, zločini, štrajkovi, bankroti, požari, trovanja, samoubistva, razvodi, surova osećanja državnika i glumca, prepravljeni za našu upotrebu, za nas koji tu nismo zainteresovani, kao jutarnji poklon izvanredno povezuju na posebno uzbudljiv i podsticajan način, sa preporučenim nam ispijanjem nekoliko gutljaja bele kafe. Smesta pokidan nemarnim pokretom, krhki omot Figaroa koji nas je još jedini razdvajao od sve bede na zemaljskom šaru, i od prvih senzacionalnih vesti gde bol tolikih bića „prodire kao elementarna nepogoda“, te senzacionalne vesti koje sa toliko zadovoljstva odmah saopštavamo onima koji novine još nisu pročitali, odjednom osetimo veselu sponu koja se pojavljuje izmeðu nas i postojanja koje nam je, u prvom trenutku buðenja, izgledalo sasvim nepotrebno iznova uspostavljati.

Marsel Prust: Les sentiments fillieux d’un paricide

Advertisements

Једно реаговање

Subscribe to comments with RSS.

  1. karver07 said, on 25 март, 2007 at 5:01 pm

    …..koje nam je, u prvom trenutku buðenja, izgledalo sasvim nepotrebno iznova uspostavljati.“

    Tako nekako….


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: