žrtva jednog ludaka

Najpoznatiji poljupci

Posted in wings of desire by lusija on 13 фебруар, 2007

U susret danu zaljubljenih

Alfred Volfram iz Nju Brajtona je 1990. godine na Festivalu renesanse u Minesoti poljubio 8.001 osobu za osam sati. Prvi snimak poljupca dogodio se u filmu „Poljubac“ iz 1896, godine kada je Džon Rajs poljubio Meri Irvin. U filmu „Don Žuan“ iz 1926. godine glavni junak je poljubio žene 191 put. Najduži zabeleženi poljubac odigrao se 5. aprila 1999. godine u Tel Avivu između Karmit Kubere i Drora Orpaza, a trajao je 30 sati i 45 minuta.

Izvori: www.blic.co.yu/
www.theromantic.com/kissing/trivia.htm

P. S. Eto, dragi moj ludi muže, izazova za tebe! Ljubim te i srećan ti Dan zaljubljenih!

Advertisements

Otkrivena pećina Romula i Rema

Posted in Uncategorized by lusija on 13 фебруар, 2007

palantin

Arheološki radovi na rimskom brdu Palatinu doveli su do niza novih senzacionalnih oktrića, uključujući i pećinu u kojoj je vučica dojila legendarne blizance Rema i Romula, osnivača grada i prvog rimskog kralja.

Izvor: www.blic.co.yu

IMPRESIJE SA IZLOŽBE MILENE PAVLOVIĆ BARILLI

Posted in poesis i noesis by lusija on 12 фебруар, 2007

Od 8. februara do 10. marta u Muzeju grada u Novom Sadu biće izložene slike, modni plakati i lični predmeti Milene Pavlović Barilli.

dama_u_fotelji
Izložba je nevelika obimom, ali je veoma prijatan doživljaj u svakom smislu.

Izložene Milenine slike inspirisane su antikom, svetom snova i snoviđenja, a ima i nekoliko portreta i jedan autoportret (u klasičnom značenju te reči, a, inače, su sve figure na fantastičnim kompozicijama manje ili više eksplicitni autoportreti).

Krenimo od enigmatskih kompozicija rađenih 1932. i 1933. Setimo se za početak kulturnog konteksta i glavnih strujanja u tada savremenom slikarstvu. Prva asocijacija je, naravno, nadrealizam.

enigmatska_kompozicija_sa_maskom_i_crnom_rukom

Međutim, Milenine slike izmiču bilo kakvoj strogoj kategorizaciji, one variraju između nadrealizma i slikarstva fantazije, uspostvaljajući kako umetničke tako i kognitivne veze sa slika jednog Magrita, ali sa druge strane i De Kirika. Istovremeno, iz Mileninih slika izbija njena „ženskost“ i ženstvenost, posebno u motivima koji izrazito upućuju na emocionalni i fantazmagorički svet žene, pun strepnji, čežnje, ljubavi.

S druge strane, njeni modni pasteli i radovi temperom na papiru fasciniraju čistotom boje i savršenom glatkoćom ravnih površina, koje, ipak, na čudan način anticipiraju prostornost. Avangardna odeća, na veoma senzualnim modelima. Žene snene, nežne, elegantne, ali i na prefinjen način zavodljive. Kao da se nastavljaju na dekorativnu liniju Art Nouveau-oa i Secesije, na Klimtove lepotice i zavodnice, ali su istovremeno, izrazito prepoznatljive, kao delo jednog autora, tj. jedne autorke – Milene Pavlović Barilli.

dama_u_crnoj_haljini

Na izložbi se nalazi još i nekoliko portreta od kojih je moju pažnju najviše privukao Portret dečaka rađen 1929. Dečak neverovatno podseća na Tađa iz Smrti u Veneciji Tomasa Mana, samo što je mlađi. Njegova nežna, dečija koža u prstima priziva osećaj dodirivanja breskve, a pogled uperen u daljinu otkriva zanesenost, koja je i samoj slikarki svojstvena. Nasuprot njemu, gledamo i portret autorkine majke, koji je teško svrstati između impresionizma i ekspresionizma, jer je bogat osećanjem, slikarke, ali i modela.

dečak_u_matronskoj_bluzi

Ova autentičnost u raznolikosti verovatno je jedan od važnih razloga zbog kojih je Milena bila dobro prihvaćena i cenjena i u Evropi, a kasnije i u Americi, kao izuzetna i svestrana umetnička ličnost raskošnog sjaja.

Predmračni (tj. predbračni) upitnik

Posted in comedia del arte apsurda by lusija on 10 фебруар, 2007

Kako Vaš brak ne bi bio mrak, psiholozi (tj. eksperti za međupartnerske odnose) savetuju budućim bračnim partnerima da sprovedu jedno svojevrsno testiranje, kako bi otkrili ono što, naravno, u dugoj i plodnoj vezi nisu uspeli da otkriju jedno o drugom.

Dakle, evo upitnika 🙂

Hoćemo li imati dece i ako je odgovor potvrdan, koji će partner biti prvenstveno zadužen za brigu o deci?

– Da li imamo jasnu ideju o finansijskim obavezama i ciljevima onog drugog i da li se naše ideje o trošenju i štednji podudaraju?

– Da li smo razgovarali kako ćemo održavati domaćinstvo i da li smo saglasni ko će obavljati koje kućne poslove?

– Da li smo potpuno otkrili jedno drugom svoje zdravstveno stanje, i fizičko i psihičko?

– Da li mi je partner privržen u meri u kojoj očekujem?

– Možemo li otvoreno i lagodno da razgovaramo o seksualnim potrebama, željama i strahovima?

– Da li ćemo u spavaćoj sobi imati televizor?

– Da li zaista slušamo jedno drugo i da li iskreno razmišljamo o idejama i primedbama onog drugog?

– Da li smo u potpunosti razumeli duhovna uverenja i potrebe onog drugog i jesmo li razgovarali o tome kada će i kako naša deca započeti versko i moralno obrazovanje?

– Da li volimo i poštujemo prijatelje onog drugog?

– Da li cenimo i poštujemo roditelje onog drugog i da li je bilo ko od nas zabrinut da će se roditelji mešati u vezu?

– Šta moja porodica radi što ti smeta?

– Ima li stvari kojih ti i ja NISMO spremni da se odreknemo u braku?

– Ako jednom od nas bude ponuđena karijera daleko od porodice onog drugog, da li ćemo biti spremni na selidbu?

Izvor: www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=18456

Sinergija arhitekture i literature

Posted in poesis i noesis by lusija on 9 фебруар, 2007

Imaginarna topografija
Arhitektura u literaturi
Izložba u minhenskoj „Pinakoteci Moderne” traje do 11. marta ove godine


izlozba _u_minhenu
Doživljaj Bernhardovog romana „Ispravka”
Arhitektura u književnosti je više od puke metafore: bogatoj istoriji fiktivnih građevina i kroz maštu ispredenoj topografiji posvećena je izložba u minhenskoj Pinakoteci Moderne. I realna i fiktivna arhitektura su značajan izvor motiva svetske književnosti. Legendarne vizije arhitekture u književnosti predstavljaju klasične topose, kao što su recimo Vavilonska kula u Starom zavetu, Kafkin „Zamak”, Minotaurov lavirint ili Stendalov „Parmski kartuzijanski manastir“. Zdanja i prostori kao topografija su u literaturi još od antike prisutni kao metafora ljudskog života i predstavljaju trajni izvor inspiracije. Sviftova karikature u zemlji Liliputanaca u „Guliverovim putovanjima” ili pak Žil Vernove vizije, ilustruju tu tezu.

Izložba u Minhenu – Architektur wie sie im Buche steht. Fiktive Bauten in der Literatur. Architekturmuseum in der Pinakothek der Moderne” – tematizuje na primeru od preko 450 eksponata tu složenu uzajmanost književnosti i athitekture. Sve aspekte te plodne simbioze, priređivači su svrstali u naredne sekcije: „Mesta o kojim se pletu priče i legende”, „Mesta zbivanja i mesta zločina”, „Idealni gradovi, idealne zajednice” i „Svet stripova i svet fantastičnog kosmosa”, nastojeći da time teorijski sistematizuju izložene eksponate, iznedrene artefakte romanesknih fabula i literarne fikcije.

Izvor: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=19369

OPRANI ROMAN

Posted in la mise en abyme by lusija on 9 фебруар, 2007

Hladni rat u kulturi
CIA i „Doktor Živago”
Prvo rusko izdanje romana „Doktor Živago” objavila je Američka obaveštajna služba i na taj način pomogla piscu da dobije Nobelovu nagradu
Boris Pasternak

boris pasternak

Unuk pisca Alekseja Tolstoja Ivan Tolstoj, poznati književni istoričar, koji radi kao novinar radio stanice „Sloboda” u Pragu, izazvao je senzaciju na kraju prošle godine. Sredinom decembra on je u moskovskoj biblioteci strane književnosti „Rudomino” održao predavanje najavljujući svoju knjigu Oprani roman. Zagonetke prvog ruskog izdanja „Doktora Živago”, čiji se izlazak očekuje ove godine, na pedesetogodišnjicu objavljivanja Pasternakovog romana.

Tom prilikom Tolstoj je izneo tvrdnje koje su imale veliki odjek. Po njemu, prvo rusko izdanje romana Doktor Živago objavila je Američka obaveštajna služba i na taj način pomogla piscu da dobije Nobelovu nagradu. Namera američke strane bila je da demonstrira kako promene u Sovjetskom Savezu za vreme Hruščova ne predstavljaju raskid sa staljinizmom. Uspeh ove operacije označio je prekretnicu posle koje se CIA okrenula podršci disidentskog pokreta i ruske nezvanične i emigrantske književnosti preko izdavaštva na Zapadu.

Knjiga s greškom

Tolstoj na osnovu svojih petnaestogodišnjih istraživanja tvrdi da je zaplet nastao kada je u proleće 1958. godine Alber Kami predložio Pasternaka za Nobelovu nagradu dok još nije postojalo rusko izdanje romana (bio je objavljen samo prevod na italijanski). Roman, koji je završen 1955. godine, imao je mučnu istoriju odnosa sa cenzurom i nije dobio odobrenje za objavljivanje u Sovjetskom Savezu. Pasternak je veoma držao do svog dela i, posle zabrane u Sovjetskom Savezu, želeo je da ono bude objavljeno na ruskom jeziku u inostranstvu. Po Tolstoju, Amerikanci su shvatili potencijal političkog skandala koji bi roman mogao izazvati i odlučili su da ga oni objave.

Tolstojeva konstrukcija se zasniva na shvatanju da je Pasternak Nobelovu nagradu dobio za Doktora Živaga i da je uslov za dobijanje nagrade bilo objavljivanje romana na ruskom jeziku. To stanovište izneo je i američki državni sekretar Dž. F. Dals u svom istupanju posle dodele Nobelove nagrade, ističući da roman nije objavljen u Sovjetskom Savezu i da je tamo osuđen. Poznato je, međutim, da se Nobelova nagrada ne dodeljuje za pojedinačno delo, već za celokupno stvaralaštvo, pa je i Pasternaku nagrada dodeljena „za istaknuta dostignuća u savremenoj lirskoj poeziji i na tradicionalnom polju velike ruske proze“.

Tolstojeve tvrdnje o ulozi američke tajne službe u podršci nezvaničnoj književnosti u Rusiji zapravo ne predstavljaju ništa novo; prema njegovim rečima, to je nešto što je svima dobro poznato, samo što se o tome nerado govori. On u toj ulozi vidi i dobru stranu, odnosno, zasluge za rusku književnost i kulturu. Istorija objavljivanja Doktora Živaga samo je deo Tolstojevih širih proučavanja ruske emigracije i objavljivanja ruskih knjiga na Zapadu, takozvanog „samizdata”, koje on namerava uskoro da objavi u tri toma.

Najavljena knjiga o prvom ruskom izdanju Doktora Živaga pokreće mnoga pitanja i iziskuje dalja istraživanja, a smešta temu u kontekst koji je širi od književnog.

Izvor: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=19376

Magacin Kraljevića Marka

Posted in poesis i noesis by lusija on 9 фебруар, 2007

NAGRADNI KONKURS

Zemlja studiranja : Srbija

DOM OMLADINE BEOGRADA UPUĆUJE POZIV umetničkim asocijacijama i organizacijama iz oblasti scenskog, muzičko-scenskog i vizuelnog stvaralaštva da uzmu učešća u projektu Kulturnog centra Dom omladine Beograda pod nazivom „Magacin u Kraljevića Marka“.

U okviru Projekta „Magacin u Kraljevića Marka“ u periodu od 2 (dve) godine (2007/2008.) realizovaće se i prezentirati kreativni projekti 5 (pet) asocijacija ili organizacija koje to pravo ostvare po osnovu ovog konkursa.

Za realizaciju projekta „Magacin u Kraljevića Marka“ Dom omladine je odredio svoj prostor, Magacin, u Ulici Kraljevića Marka br. 4.

Pravo učešća nа konkursu imaju umetničke asocijacije i organizacije;
– koje su registrovane na teritoriji Grada Beograda,
– čije su aktivnosti namenjene mladima od 15 do 35 godina,
– koje su aktivne u oblasti umetnosti i kulture, a nemaju prostor za prikazivanje i realizaclju svojih programa,
– koje svojim projektima aktivno uključuju edukaciju i animaciju publike,
– koje su otvorene za saradnju kako sa drugim organizacijama u Magacinu, tako i sa ličnim partnerskim organizacijama na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.

Sva uputstva o tome kako treba formulisati predlog programa, zatim o kriterijumima i načinu odlučivanja o prijavama na konkurs za učešće u projektu „Magacin u Kraljevića Marka“ sadržane su u obrascu koji se može preuzeti u Domu omladine (Makedonska 22/IV).

Rok za dostavljanje predloga je 1. mart 2007. do 12h.

Sve dodatne informacije na

MUVA PAMETNIJA OD KOMPJUTERA

Posted in Uncategorized by lusija on 8 фебруар, 2007

Postoje sličnosti između mozga i kompjutera. Kompjuteri mogu da izvode komplikovane operacije neverovatnim brzinama, ali rade na fiksiran način, jer ne mogu imati memorijske asocijacije. Ako čoveku treba šrafciger, a nema ga, on će upotrebiti nož ili novčić. Kompjuter ne može da uradi ništa slično. Činjenice pokazuju da kada kompjuter da reaguje na stimulanse, nijedan kompjuter ne može da se takmiči ni sa mozgom muve.

izvor: Longman, FCE Gold

U Japanu je mačka NEKO

Posted in la mise en abyme by lusija on 8 фебруар, 2007

maca_je_neko

Ne znam kako kod nas stvari stoje,ali sudeći po glasovima koji se javljaju od raznih društava za zaštitu životinja ne bih rekla da su mačke u posebno povlašćenom položaju.

Za razliku od toga, u Japanu je mačka NEKO (a možda i nešto), što mu dođe ovako nekako neko

Položaj žene u Srbiji

Posted in la mise en abyme by lusija on 8 фебруар, 2007

Jeste da stalno „kukam“ nešto o svom položaju u braku sa mojim dragim mužem Pitchweisom, ali ovo su statistički podaci o položaju, prvenstveno ekonomskom, žena u Srbiji.

Sve u svemu, ja još dobro prolazim 🙂

polozaj_zene_u_srbiji