žrtva jednog ludaka

Maske i ples u klasičnom pozorištu jugoistočne Azije

Posted in poesis i noesis by lusija on 21 фебруар, 2007

Prekjuče je u Kulturnom centru u Novom Sadu bilo predstavljanje knjige Juke O. Mietinen o klasičnom pozorištu jugoistočne Azije. Nažalost nisam bila tako da mogu samo da citiram deo knjige koji sam našla, a čini mi se zanimljivim upravo zbog toga što se bavi temom koja je kod nas malo poznata.

poema

„Veličanstvena, hladna lepota tajlandskog kon teatra sa maskama, pokreti burmanskih plesača koji su nalik na lutke i meka, meditativna elegancija plesne drame sa Jave vajang vong vrhunski su primeri klasične pozorišne umetnosti jugoistočne Azije. Pozorišne tradicije ovog dela Azije se po svojoj veličanstvenosti i stepenu stilizacije mogu uporediti sa vrhunskim pozorišnim žanrovima drugih zemalja, kao što su evropska opera ili balet, japanski kabuki i indijski katakali. Sve ove forme koriste priče koje su publici dobro poznate, prefinjenu muziku, estetiku i originalne tehnike scenskog izvodenja.

Pozorišni stil, kristalisan u klasičnu formu, predstavlja veoma osetljivu i složenu celinu. On zahteva blisku saradnju onih koji se bave različitim umetničkim formama, kao i neprekinutu tradiciju koja se prenosi s kolena na koleno. On neminovno ilustruje istoriju i ideale kulture iz koje je potekao. Za teatar se često kaže da je „živa istorija“, a to je posebno tačno u jugoistočnoj Aziji. Mnoge priče pretočene u pozorišne forme nastale su u Indiji pre više od dve hiljade godina, što nesumnjivo govori o značaju indijske kulture u ovom delu Azije. Neke od ritualnih karakteristika pozorišnih predstava odraz su drevnih animističkih verovanja iz davne prošlosti, a predstave čak i danas često imaju duboko spiritualno i simboličko značenje, kako za izvođace tako i za njihovu publiku.

Pored toga, sofisticiran dvorski kulturni život u jugoistocnoj Aziji veoma je uticao na razvoj pozorišta. Pod pokroviteljstvom dvora tradicije su postajale prefinjenije, a stroga dvorska pravila ponašanja diktirala su estetike pozorišnih stilova. Vizuelni elementi klasičnih pozorišnih žanrova neraskidivo su povezani sa estetskim principima koji su dominirali u pojedinim kulturama. Kostime nastale po ugledu na drevnu dvorsku odeždu, stilizovane poze i pokrete plesača, i kao i dekorativne maske, tako rasprostranjene u teatru jugoistočne Azije, još uvek možemo prepoznati na elegantnim bistama i slikama po hramovima i palatama…“

„Klasično pozorište jugoistočne Azije“ Juka O. Mietinen

Ono što je meni posebno zanimljivo je to da se uticaj klasičnog pozorišta još uvek može videti u (jugo)istočno azijskim filmovima, u kojima su zadržni elementi plesa, često i kostimi (čak i u komercijalnim filmovima kao što je Kuća letećih bodeža), kao i utisak sakralnosti, i u filmovima poput Poeme (The Bow) čija je radnja smeštena u sadašnje vreme.

p.s. slika ima vrlo malo veze sa celim tekstom, inače je iz Poeme, ali je meni prelepa, pa nisam mogla da izdržim da je ne stavim 🙂

Advertisements

3 реаговања

Subscribe to comments with RSS.

  1. Solomon said, on 21 фебруар, 2007 at 6:56 pm

    Imam tu knjigu, ali nisam jos stigao da procitam. Bilo mi je veoma zanimljvio akda sam procitao sadrzaj i tematiku pa sam je kupio. Verujem da je izvrsna kao i sve knjige u izdavacke kuce „Clio“.

  2. pitchweis said, on 21 фебруар, 2007 at 11:46 pm

    To je lepo. Nadam se da ćeš mi je pozajmiti kada je pročitaš… 😉

  3. Solomon said, on 22 фебруар, 2007 at 7:30 pm

    Hocu… 😉


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: