žrtva jednog ludaka

IMPRESIJE SA IZLOŽBE MILENE PAVLOVIĆ BARILLI

Posted in poesis i noesis by lusija on 12 фебруар, 2007

Od 8. februara do 10. marta u Muzeju grada u Novom Sadu biće izložene slike, modni plakati i lični predmeti Milene Pavlović Barilli.

dama_u_fotelji
Izložba je nevelika obimom, ali je veoma prijatan doživljaj u svakom smislu.

Izložene Milenine slike inspirisane su antikom, svetom snova i snoviđenja, a ima i nekoliko portreta i jedan autoportret (u klasičnom značenju te reči, a, inače, su sve figure na fantastičnim kompozicijama manje ili više eksplicitni autoportreti).

Krenimo od enigmatskih kompozicija rađenih 1932. i 1933. Setimo se za početak kulturnog konteksta i glavnih strujanja u tada savremenom slikarstvu. Prva asocijacija je, naravno, nadrealizam.

enigmatska_kompozicija_sa_maskom_i_crnom_rukom

Međutim, Milenine slike izmiču bilo kakvoj strogoj kategorizaciji, one variraju između nadrealizma i slikarstva fantazije, uspostvaljajući kako umetničke tako i kognitivne veze sa slika jednog Magrita, ali sa druge strane i De Kirika. Istovremeno, iz Mileninih slika izbija njena „ženskost“ i ženstvenost, posebno u motivima koji izrazito upućuju na emocionalni i fantazmagorički svet žene, pun strepnji, čežnje, ljubavi.

S druge strane, njeni modni pasteli i radovi temperom na papiru fasciniraju čistotom boje i savršenom glatkoćom ravnih površina, koje, ipak, na čudan način anticipiraju prostornost. Avangardna odeća, na veoma senzualnim modelima. Žene snene, nežne, elegantne, ali i na prefinjen način zavodljive. Kao da se nastavljaju na dekorativnu liniju Art Nouveau-oa i Secesije, na Klimtove lepotice i zavodnice, ali su istovremeno, izrazito prepoznatljive, kao delo jednog autora, tj. jedne autorke – Milene Pavlović Barilli.

dama_u_crnoj_haljini

Na izložbi se nalazi još i nekoliko portreta od kojih je moju pažnju najviše privukao Portret dečaka rađen 1929. Dečak neverovatno podseća na Tađa iz Smrti u Veneciji Tomasa Mana, samo što je mlađi. Njegova nežna, dečija koža u prstima priziva osećaj dodirivanja breskve, a pogled uperen u daljinu otkriva zanesenost, koja je i samoj slikarki svojstvena. Nasuprot njemu, gledamo i portret autorkine majke, koji je teško svrstati između impresionizma i ekspresionizma, jer je bogat osećanjem, slikarke, ali i modela.

dečak_u_matronskoj_bluzi

Ova autentičnost u raznolikosti verovatno je jedan od važnih razloga zbog kojih je Milena bila dobro prihvaćena i cenjena i u Evropi, a kasnije i u Americi, kao izuzetna i svestrana umetnička ličnost raskošnog sjaja.

Advertisements

2 реаговања

Subscribe to comments with RSS.

  1. karver07 said, on 12 фебруар, 2007 at 8:15 pm

    Da, izložba je sjajna, i vredi je pogledati. Portret dečaka zaista liči na Tađa iz italijanske verzije filma Smrt u Veneciji, i meni je to bila prva asocijacija na taj portret.

  2. pitchweis said, on 12 фебруар, 2007 at 9:41 pm

    Da, da, bilo je lepo, ptice su cvrkutale danas citav dan i mi smo se zaputili na izložbu. Video sam lepe haljine MPB i žao mi je što nisu izložili i neki donji veš.

    Lusija, volim te.


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: