žrtva jednog ludaka

OPRANI ROMAN

Posted in la mise en abyme by lusija on 9 фебруар, 2007

Hladni rat u kulturi
CIA i „Doktor Živago”
Prvo rusko izdanje romana „Doktor Živago” objavila je Američka obaveštajna služba i na taj način pomogla piscu da dobije Nobelovu nagradu
Boris Pasternak

boris pasternak

Unuk pisca Alekseja Tolstoja Ivan Tolstoj, poznati književni istoričar, koji radi kao novinar radio stanice „Sloboda” u Pragu, izazvao je senzaciju na kraju prošle godine. Sredinom decembra on je u moskovskoj biblioteci strane književnosti „Rudomino” održao predavanje najavljujući svoju knjigu Oprani roman. Zagonetke prvog ruskog izdanja „Doktora Živago”, čiji se izlazak očekuje ove godine, na pedesetogodišnjicu objavljivanja Pasternakovog romana.

Tom prilikom Tolstoj je izneo tvrdnje koje su imale veliki odjek. Po njemu, prvo rusko izdanje romana Doktor Živago objavila je Američka obaveštajna služba i na taj način pomogla piscu da dobije Nobelovu nagradu. Namera američke strane bila je da demonstrira kako promene u Sovjetskom Savezu za vreme Hruščova ne predstavljaju raskid sa staljinizmom. Uspeh ove operacije označio je prekretnicu posle koje se CIA okrenula podršci disidentskog pokreta i ruske nezvanične i emigrantske književnosti preko izdavaštva na Zapadu.

Knjiga s greškom

Tolstoj na osnovu svojih petnaestogodišnjih istraživanja tvrdi da je zaplet nastao kada je u proleće 1958. godine Alber Kami predložio Pasternaka za Nobelovu nagradu dok još nije postojalo rusko izdanje romana (bio je objavljen samo prevod na italijanski). Roman, koji je završen 1955. godine, imao je mučnu istoriju odnosa sa cenzurom i nije dobio odobrenje za objavljivanje u Sovjetskom Savezu. Pasternak je veoma držao do svog dela i, posle zabrane u Sovjetskom Savezu, želeo je da ono bude objavljeno na ruskom jeziku u inostranstvu. Po Tolstoju, Amerikanci su shvatili potencijal političkog skandala koji bi roman mogao izazvati i odlučili su da ga oni objave.

Tolstojeva konstrukcija se zasniva na shvatanju da je Pasternak Nobelovu nagradu dobio za Doktora Živaga i da je uslov za dobijanje nagrade bilo objavljivanje romana na ruskom jeziku. To stanovište izneo je i američki državni sekretar Dž. F. Dals u svom istupanju posle dodele Nobelove nagrade, ističući da roman nije objavljen u Sovjetskom Savezu i da je tamo osuđen. Poznato je, međutim, da se Nobelova nagrada ne dodeljuje za pojedinačno delo, već za celokupno stvaralaštvo, pa je i Pasternaku nagrada dodeljena „za istaknuta dostignuća u savremenoj lirskoj poeziji i na tradicionalnom polju velike ruske proze“.

Tolstojeve tvrdnje o ulozi američke tajne službe u podršci nezvaničnoj književnosti u Rusiji zapravo ne predstavljaju ništa novo; prema njegovim rečima, to je nešto što je svima dobro poznato, samo što se o tome nerado govori. On u toj ulozi vidi i dobru stranu, odnosno, zasluge za rusku književnost i kulturu. Istorija objavljivanja Doktora Živaga samo je deo Tolstojevih širih proučavanja ruske emigracije i objavljivanja ruskih knjiga na Zapadu, takozvanog „samizdata”, koje on namerava uskoro da objavi u tri toma.

Najavljena knjiga o prvom ruskom izdanju Doktora Živaga pokreće mnoga pitanja i iziskuje dalja istraživanja, a smešta temu u kontekst koji je širi od književnog.

Izvor: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=19376

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: