Жан-Мари Гистав ле Клезио (Jean-Mari Gustav le Clézio)
Нобелова награда за књижевност за 2008. годину

„Буквално говорећи, писање је за мене као путовање. Оно је излажење из себе и живљење неког другог, можда бољег, живота.“

Телефонски интервју са Жаном-Мари Гистав ле Клезиом, непосредно после проглашења за лауреата Нобелове награде за књижевност за 2008. годину, 09. 10. 2008. Разговор водио Адам Смит (Аdam Smith), одговорни уредник веб-сајта Nobelprize.org.

Жан-Мари Гистав ле Клезио: „Да, Ле Клезио крај телефона.“
Адам Смит: „Овде Адам Смит. Зовем у име сајта Фондације за Нобелову награду, из Шкокхолма.“
Ж-МГЛК: „Да.“
А.С.: „Да ли би Вам сметало да поразговарамо само пет минута телефоном.“
Ж-МГЛК: „Ни најмање. Спреман сам за то.“
А.С.: „Најлепше захваљујем. Ви сте становник многих земаља, али тренутно смо Вас затекли у Француској, зар не?“
Ж-МГЛК: „Да, ја сам тренутно у Француској, али за неколико дана идем у Канаду.“
А. С.: „Када се узме у обзир чињеница да сте одрастали у многим земљама и да сте живели широм света, да ли постоји неко место које бисте назвали својим домом?“
Ж-МГЛК: „Да, рекао бих да је то Маурицијус, одакле потичу моји преци. То је место које заиста сматрам својом малом домовином. Дакле, дефинитивно Маурицијус.“
А. С.: „Од детињства сте навикнути на коришћење два језика, али увек пишете на француском. Шта је разлог за то?“
Ж-МГЛК: „Да, јесте. Чињеница је да сам као дете растао говорећи француски, мислим у француској јавној школи, тако да је прва књижевност са којом сам дошао у контакт била француска. Мислим да је то разлог због којег пишем на француском.
А. С.: „Почели сте да пишете још као дете и били сте веома продуктивни. Написали сте преко тридесет књига. Да ли писање долази лако? Да ли уживате док стављате речи на папир?“
Ж-МГЛК: „Да, дефинитивно. Једно од мојих највећих задовољстава у животу је да седнем и пишем, где год се налазио. Немам никакву канцеларију, могу да пишем свуда: ставим лист папира на сто и онда путујем. Дословно говорећи, писање је за мене као путовање. Излазим из себе и живим неким другим, можда бољим, животом.“
А. С.: „То је лепо. Људи обично говоре да је читање као путовање, али лепо је ако је и писање то такође.“
Ж-МГЛК: „Да, у мом случају, писање и читање иду заједно. Веома уживам када се налазим у страној земљи, у новој земљи, на новом месту. Такође, веома уживам када почињем писање нове књиге. То је као да постајете неко други.“
A. С.: „Ви често пишете о другим местима, другим културама, о другим моћусностима. Између осталог, написали сте књигу о америчким Индијанцима. Шта је оно што Вас посебно привлачи у њиховој култури?“
Ж-МГЛК: „Разлог је вероватно у томе што је та култура веома различита од европске, и с друге стране, није имала прилику да се сама изрази. То је култура коју је на неки начин разорио модерни свет, нарочито освајачи из Европе. Зато имам осећај да се ту налази важна порука за Европљане… Ја сам суштински Европљанин и осећам да се ту налази позив Европљанина да се сусретну са овом толико различитом културом, из које могу много да науче.“
А. С.: „Такође, много пишете и о колонијалном искуству. Да ли мислите да је за модерну Европу важно да проучи своју прошлост на овај начин?“
Ж-МГЛК: „Да, јер осећам да европско, а рекао бих и америчко друштво, много дугују људима од којих су узимали у колонијална времена. Мислим да богатство Европе потиче од шећера, од памука, од колонија. И на овом богатству су Европљани и Американци засновали индустријски свет. Зато они много дугују колонизованим народима, и зато треба да им врате те дугове.“
А. С.: „Велики број Ваших дела може да се повеже међусобно само циљем са којим пишете. Који је то циљ?“
Ж-МГЛК: „Најважније ми је да буде веран себи, својој истини, да себе изразим на најпрецизнији начин. Мислим да је писац само врста сведока оног што се дешава. Он није пророк или филозоф, већ само неко ко је сведок оног што се око њега дешава. Зато је писање најбољи начин се сведочи о дешавањима у свету.“
А. С.: „Шта бисте препоручили као полазну тачку за оне који нису упознати са Вашим делом?“
Ж-МГЛК: „О, не бих се усудио на тако нешто. Читање је слободна делатност. Не треба да будете вођени случајем, већ својим сопственим осећањем. Мислим да су читаоци слободни да почну од које год књиге желе. Не треба им водич у њиховом читању.“
А. С.: „То је веома прецизам одговор, хвала Вам. Ево и последњег питања: Нобелова награда ће Вас учинити још познатијим. Да ли мислите да постоји нека посебна порука коју бисте могли искористити да даље проширите своју популарност?“
Ж-МГЛК: „Требало би да размислим о томе! То је… на неки начин веома застрашујућа ситуација, зато што нисам навикао на њу… Немам навику да шаљем поруке, да на тај начин изражавам мисли… Радије бих рекао да бих волео да будем читан, да оно што сам написао инспирише неке људе. Наравно, ту је говор који ћу морати да одржим поводом уручења Нобелове награда, тако да ћу до тада можда наћи нешто, неке поруке које ћу том приликом моћи да изразим.“
А. С.: „Дакле, чекаћемо до децембра.“
Ж-МГЛК: „Да.“
А. С.: „Добро. Видимо се у Шкокхолму тим поводом. У сваком случају, велико хвала.“
Ж-МГЛК: „Хвала и Вама, такође.“
А. С.: „И честитам.“
Ж-МГЛК: „Довиђења.“
А. С.: „Довиђења.“
превела: Оливера Миок

Koliko ljudi zaista zna stepen zastupljenosti homofobije i sa njom povezane diskriminacije u našem društvu?
Homofobija (grč. strah od ljudi istopolne orijentacije) samo je jedna vrsta ksenofobije (grč. strah od stranog/drugog). Počnimo od pitanja čemu strah? Strah se javlja kao reakcija na pokušaj narušavanja kodeksa ponašanja koje društvo smatra normalnim. S obzirom da ono što je “normalno” određuju odnosi moći, logično je da oni na vrhu hijerarhije teže očuvanju postojećeg poretka. Činjenica je da je naše društvo izrazito patrijarhalno usmereno, i shodno tome, izvesna povlašćena grupacija (kojoj uglavnom pripadaju muškarci, heteroseksualno orijentisani, pripadnici vladajuće etničke i verske zajednice) emancipaciju žena (u bilo kom pogledu) shvata kao pretnju. Šta to znači? To znači da žene još uvek u velikoj meri bivaju diskriminisane već zbog toga što su žene, a da ne govorimo o tome kako se stepen diskriminisanosti povećava u direktnoj proporciji sa pripadnošću žene još nekoj od marginalizovanih grupa (Romkinje, lezbejke…).
Pošto smo razmotrili (i razmotrile) razloge kseno- i homo- fobično ponašanja kod vladajuće grupacije (što nikako ne znači da su navedene pretpostavke dovoljni razlozi za opravdavanje takvog ponašanja), treba da se osvrnemo na sebe, tj. na sve ono koji čine središnji deo društva. Kakvi su tu razlozi za neprihvatanje drugosti? Čini se da tu reč nije toliko o prihvatanju, koliko o ignorisanju same činjenice postojanja drugih/različitih od nas samih. Neki bi na ovo mogli reći da je u Srbiji takva situacija da svako mora da gleda samo sebe. Čak i ako se sa ovim složimo, “gledati sebe” ne sme povlačiti sa sobom nijedno “ugroziti drugog”. S druge strane, problem je i u tome što nikad ne pokušamo da se stavimo u situaciju tog drugog.
Danas na seminaru “Zaustavimo homofobiju” koji je organizovala Novosadska lezbejska organizacija (NLO), igrana je jedna veoma korisna igra, vrlo simboličnog naziva “Kao u stvarnom životu”. Za mene je to bila jedna od prvih prilika da se stavim u situaciju višestruko diskriminisane osobe (moja uloga je bila uloga Romkinje, bez papira, žrtve nasilja u porodici). Mislim da je krajnje izlišno da kažem koliko sam se izloženo svim mogućim pretnjama osećala. Sve ovo pričam zbog toga što ravnodušnost kao stav nije u redu. Glavni argument za takvo ponašanje je skrivanje iza neupućenosti. Sa tim se donekle slažem. Ali ne-upućenost već etimološki ukazuje na to da se može vrlo lako prevesti u upućenost. Kako? Možemo da krenemo od školskog vaspitanja, pa na dalje, uvek se nađe način da se do informacija stigne. S te strane, svaka čast devojkama iz NLO-a na organizovanju ovog seminara.
Na kraju pitanje za razmišljanje: kada će se u našem društvu moći otvoreno govoriti o pitanjima diskriminacije? Preciznije rečeno, dokle će se osobe koje žele da stvore otvoreno društvo morati skrivati da ne bi bile žrtve napada ultra-konzervativnih struja?

Tonem u sebe. Čvrste granice mog tela bole. Na vrhovima prstiju pucam, neizdrživo. Rasprskavam se.

znam da ovo sigurno ne bih uspela da ti kažem… jednostavno sam se ispraznila…ispraznio si me… skoro da ne osećam – NIŠTA… ne vidiš? malo nežnosti… dovoljno za prijateljstvo. trudila sam se. dosta je. meni su potrebni planovi, meni je potrebno da neko odreaguje kad mi je potreban. spremamo se juče za žurku, pokušavam da uradim nešto sa kosom, vidim bore, lice kao plastična maska. kažem ti: sebi se ne sviđam. NIŠTA.
možda ti ne primećuješ. moje insistiranje na tome da te volim je u poslednje vreme, ubeđivanje, autosugestija. pokušala sam.
nije stvar u tome da te forsiram, da nemam strpljenja. jednostavno nemam više snage. jako dugo se osećam nepotrebno. osećam se kao problem, a ne kao rešenje. ne postojim. nestala sam. pre neki dan je bila sahrana. tvoje viđanje sa mnom nije više milostinja nego teret. muka mi je.
meseci naše veze su meseci frustracije, ja neprekidno živim između onog što hoću i potrebno mi je i onog što smem. nisam te volela, obožavala sam te. bila sam spremna da ti budem žena, ljubavnica, majka tvojoj deci, sestra, robinja.
ja se više ne usuđujem da ti predložim ništa. nemam volje. i ovaj razgovor što se ne vodi, ubija.
umorna sam.
dosta je…

p.s. znam da me voliš, ali preteško je.

P.S. Sad vidim slovnu grešku, ali to je zato što još nije Nova godina. U novogodišnjoj čaroliji će sve greške nestati…

Ako imate bilo kakve mogućnosti da mu pomognete, javite se.
Maleni je mužjak i to je skoro sve što znam o njemu, osim da se sinoć pojavio u mojoj zgradi.

Pogodak: Najtraženije reči na srpskom webu u 2007.

(Preuzeto sa Internodiuma, 19.12.2007.)

Srpski internet pretraživač Pogodak.co.yu objavio najtraženije reči na srpskom webu u 2007. godini

Šta Srbi traže na internetu? Koje su to najtraženije reči u 2007. godini? Zanima vas šta i ko se nalazi među njima? Srpski internet pretraživač Pogodak! (www.pogodak.co.yu) je pred kraj godine analizirao pretrage svojih korisnika i napravio detaljan pregled najviše traženih reči u 2007. godini.

Na vrhu liste TOP pretraga različitih pojmova nalazi se horoskop sa preko 100.000 pretraga, što je za nekoliko hiljada puta više od seksa koji se redovno nalazi među najtraženijim pojmovima. Slede pojmovi kao što su veliki brat, bingo, erotske priče. Većina pojmova bili su konstantno traženi tokom cele godine, a zanimljivo je da je Bingo na visokom 4. mestu sa ukupno 60.000 pretraga, koje su najvećim delom postavljene u poslednja tri meseca. Posle Loto groznice, Srbe je sada zahvatila nova pomama za igrama na sreću.

U trci za najtraženiju ženu, prave borbe zapravo nije ni bilo. Prvo mesto, isto kao i prethodnih godina, pripada izuzetno popularnoj Ceci. Veliki proboj na listi najtraženijih žena je napravila Marija Šerifović pobedom na pesmi Evrovizije. Iza nje je odmah Suzana Mančić, koja svojoj internet popularnosti može zahvaliti ponajpre svom privatnom porno snimku. Za njima slede Seka Aleksić, i jedino strano ime među najtraženijima Rihanna koja je nedavno održala posećen koncert u Areni.

Svi znamo da smo kao nacija jako zagrejani za sport. U protekloj godini teniseri su nas držali prikovanim za ekrane, Ana, Jelena i Novak su pokazali da je Srbija postala vodeća teniska velesila. Naš teniser Novak Đoković nalazi se na drugom mestu najtraženijih muškaraca, odmah iza tragično preminulog pevača Tošeta Proeskog. Na trećem mestu najtraženijih muškaraca se nalazi beogradski kralj splavova Dženan Lončarević. Večiti duel, Crvene Zvezde i Partizana, na Internetu je i ove godine dobila Crvena Zvezda sa 11670 : 8151 u pretragama.

Od događaja koji su na internetu obeležili godinu koja je na izmaku su: januarski parlamentarni izbori, izbor za pesmu Evrovizije, koncert benda Red Hot Chili Peppers kao i finale izbora za Zvezde Granda.

Među muzičkim izvođačima uglavno se nalaze zvezde folk muzike. Osim već pomenute Cece, tražene su bile i Dara Bubamara, Ivana Jordan, Jelena Karleuša. Čast hip-hop fanova odbranili su Beogradski sindikat, a iznenađujuće visoko plasirani su bili i mladi rock band Varvarogenije.

Posebno zanimljivo je da među najtraženijim osobama skoro uopšte nema političara. Razlog za ovaj podatak verovatno treba tražiti u tome da su građani Srbije prezasićeni politikom putem drugih medija, tako da političari na internetu nisu preterano interesantni.

I to je bilo to u 2007. godini. Saznali ste šta Srbi traže na internetu. Da li ste iznenađeni? Mi nismo, ipak smo mi specifičan narod i to su stvari o kojima pričamo u školi, na poslu, uz kafu.

Pogodak.co.yu najtraženiji pojmovi u 2007.
1 horoskop
2 sex
3 veliki brat
4 bingo
5 erotske priče
6 posao
7 oglasi
8 polovni automobili
9 Ceca
10 Toše Proeski

P.S.Od svih ovih reči ja sam ikada ukucala samo “posao”? Zar ljudi nemaju nešto pametnije da traže od informacija o Ceci i Velikom bratu kad smo njima i ovako preplavljeni?

Šta žene žele? III deo

Jedna zanimljiva igračkica za sve one koji vole da eksperimentišu i da spoje dva zadovoljstva u jednom (naročito za sve one devojke koje se pitaju da li njihov dečko više voli njih ili svoju gitaru). Spojite vibrator i gitaru i dobiće interesantnu priliku da zaista dodirnete nekog kroz muziku koju svirate.

više informacija>>

Pomozimo životinjama!

Ovaj flajer sam dobila prošle nedelje u Beogradu. Nisam proveravala informacije o ovom azilu, ali sam sigurna da se niko, ko zaista ne voli životinje, ne bi smrzavao nedeljom popodne u Knez Mihajlovoj skupljajući pare za hranu kuca i maca (koje je neko drugi izbacio!).
Bila su tamo i tri draga kučeta… Te tako lepe okice…
Ja sam se bila sva raznežila i bilo mi je tako krivo što ne mogu da usvojim i jednog od njih, da ga mazim i pazim, pošto oni to DEFINITIVNO zaslužuju!

I need a friend to make me happy

Ovo su moji ljubavići, srećni i razmaženi

Modiljanijeva izložba u Beogradu

Rezime se može dati u jednoj rečenici: mnogo buke ni oko čega! Sam taj portret ne samo što nije reprezentativan za Modiljanija, nego me uopšte ne čudi što je Institutu Modiljani u Rimu trebalo 17 godina da utvrdi autorstvo! Ali, hajde, to i nije toliki problem, lepo je videti delo poznatog slikara pa i ako nije chef d’ oevres, a i izložbe tog tipa se često organizuju… Ono što jeste problem je sama organizacija izložbe:
1. nikakvog kataloga tamo nema ili se toliko dobro krije da ga ja nisam našla (naravno, ne računam one knjižurde koje su same po sebi korisne, ali nas o konkretnoj izložbi ne informišu ni malo).
2. ne shvatam kako je neko mogao da izloži gomilu svih tih stvari, a da se ne udostoji da okači pored komentare šta sve to predstavlja - tipa, ovo je Modiljani u Parizu, ovo je njegovo pismo Pikasu (ovo su proizvoljni primeri)…itd.
3. čak i kod portreta, zbog kojeg smo svi mi došli na izložbu (je l’?) nema naziva, ničeg! Bar da su stavili table, pa da se može nešto pročitati o Modiljanijevom životu, delu, o proceduri identifikovanja portreta… Ništa! Pa onda, još i ona skulptura, koje je meni stvarno žao, mnogo mi je simpatična, ali su je ostavili kao neko siroče!
Prosto ne znam ni da li se čudim svoj toj neozbiljnosti…
Ali nema veze, burek na stanici je bio dobar, da utoli glad koja ostane posle izložbe…