Između kroasana i bureka

Modiljanijeva izložba u Beogradu

Rezime se može dati u jednoj rečenici: mnogo buke ni oko čega! Sam taj portret ne samo što nije reprezentativan za Modiljanija, nego me uopšte ne čudi što je Institutu Modiljani u Rimu trebalo 17 godina da utvrdi autorstvo! Ali, hajde, to i nije toliki problem, lepo je videti delo poznatog slikara pa i ako nije chef d’ oevres, a i izložbe tog tipa se često organizuju… Ono što jeste problem je sama organizacija izložbe:
1. nikakvog kataloga tamo nema ili se toliko dobro krije da ga ja nisam našla (naravno, ne računam one knjižurde koje su same po sebi korisne, ali nas o konkretnoj izložbi ne informišu ni malo).
2. ne shvatam kako je neko mogao da izloži gomilu svih tih stvari, a da se ne udostoji da okači pored komentare šta sve to predstavlja - tipa, ovo je Modiljani u Parizu, ovo je njegovo pismo Pikasu (ovo su proizvoljni primeri)…itd.
3. čak i kod portreta, zbog kojeg smo svi mi došli na izložbu (je l’?) nema naziva, ničeg! Bar da su stavili table, pa da se može nešto pročitati o Modiljanijevom životu, delu, o proceduri identifikovanja portreta… Ništa! Pa onda, još i ona skulptura, koje je meni stvarno žao, mnogo mi je simpatična, ali su je ostavili kao neko siroče!
Prosto ne znam ni da li se čudim svoj toj neozbiljnosti…
Ali nema veze, burek na stanici je bio dobar, da utoli glad koja ostane posle izložbe…