Suština proseravanja

Hari Frankfurt:
“O proseravanju”
Vega Media
Novi Sad, 2006.

Neko ko se trudi da iznese ili sakrije činjenice pretpostavlja da zaista postoje činjenice koje su na neki način konačne i poznate. Njegov interes da kaže istinu ili laž, utemeljen je na pretpostavci da postoji razlika između pogrešnog i tačnog razumevanja stvari i da je bar povremeno moguće prepoznati razliku. Neko ko prestane da veruje u mogućnost da se prepoznaju određene tvrdnje kao istinite a druge kao lažne, može da ima samo dve mogućnosti. Prva je da se jednako uzdrži od napora da govori istinu i da obmanjuje. To bi značilo suzdržavanje od iznošenja bilo kakvih tvrdnji o činjenicama. Druga mogućnost je da i dalje opisuje stvari, ali to ne može biti ništa drugo nego proseravanje.

*
Proseravanje je neizbežno kadgod okolnosti traže od nekoga da govori, a da pri tom ne zna o čemu govori.Tako je proizvodnja proseravanja stimulisana svaki put kada obaveze ili prilike da čovek govori o nekoj temi prevazilaze njegovo znanje o činjenicama koje su relevantne za tu temu. Ovaj raskorak je učestao u javnom životu, gde su ljudi često podstaknuti – bilo sopstvenom željom bilo zahtevima drugih – da naširoko govore o stvarima u kojima su do izvesnog stepena neznalice. Tome veoma blliske situacije proizilaze iz vrlo rasprostranjenog uverenja da svaki odgovorni građanin u demokratiji mora da ima mišljenje o svemu, ili bar o svemu što se odnosi na vođenje poslova njegove zemlje…

Zanimljiv pokušaj da se uđe u suštinu jedne sveprisutne pojave, kako u javnom, tako i privatnom životu. Hari Frankfurt polazi od rečničkih definicija pojma proseravanja. Koristeći se određenjem Maksa Bleka o tome šta je muntanje, razgraničava proseravanje od ovog, i drugih sličnih pojmova, poput laganja, baljezganja, mlaćenja prazne slame… Analizirajući svaku od ponuđenih definicija, bilo muntanja, bilo proseravanja, Frankfurt određuje šta proseravanje jeste a šta nije, i dolazi do zaključka da je proseravanje veći protivinik istini nego laganje, jer se laganje određuje prema istini, popunjava prostor na koji bi ona trebalo da dođe, a proseravanje je prema njoj potpuno indiferentno.